#kosplej

Sofijino fantastičarenje – Intervju sa kosplejerom Urošem Denčićem

Pa zdravo tu. Prvi je intervju u Novoj nam godini (jupi za Midgard koji je još jednom uspeo da obiđe oko Sunca, a da ne eksplodira i tako stvori lep vatromet koji će silno da usreći reptilijance).

Nastavljamo s mojim izveštajima iz sveta kospleja i larpa. Ovog puta je ,,na tapetu” kosplejer Uroš Denčić.

Iako nije čest gost na beogradskim konvencijama u poslednje vreme, verujem da Uroš i dalje ima…

Toma i(li) njegov deda.

Zašli smo u početak oktobra, umotavamo se u kišne kapute i nabijamo hipsterske kape preko nosa, taman da vas ozarim nastavljanjem specijalne edicije pisanija o kospleju u Srbiji. Srknite čaj (vodka se cepa poslepodne ) i uronite u Tominu umetnost.

AVKF: Koliko dugo se bavite kosplejem? Da li ste sami pronašli kosplej ili Vas je neko uveo u ovaj hobi?

TB:Kosplejem se bavim…

Kao i svaki pripadnik čovečje rase na ovom zbunjujućem disku, koji na leđima četiri slona koji su na leđima džinovske kornjače besciljno pluta kroz beskrajni svemir, neke stvari su, uprkos težnji ka promeni, konstanta. Te stvari delim u grupe ,,sjajno”, ,,može-da-prođe” i ,,ledi-se-u-redu-za-večni-Limbo-sve-ti-po-spisku….” (osećajte se slobodno da ovo poslednje dopunite što je maštovitije…

Pre nego što započnemo sa konkretnim stvarima vezanim za kosplej, verujem da biste voleli da znate nešto malo više o našim gostima:

S: Zdravo, ja sam Silvija i imam 27. godina. Preko više od 10 godina se bavim kosplejom. Volim da putujem i da prisustvujem brojnim anime, manga, kosplej i gejming događajima. Najviše volim stvari koje su u fantasy/sci-fi/mecha/post apocalyptic fazonu, a ponekad i slices of everyday life. Upravo iz ovog razloga neki od mojih najomiljenijih anime naslova su: Natsume Yuujinchou, Seirei no Moribito, Casshern Sins, Stein’s Gate, Bounen no Xamdou, Psycho Pass, Tengen Toppa Gurren Lagann, Suisei no Gargantia, Neon Genesis Evangelion, Rebuild of Evangelion filmski serijal, RaXephon (koji je za mene lično jedan od najboljih mecha animea svih vremena), Shangri La (zbog neverovatnog dizajna likova koje je uradio Range Murata), Shinsekai Yori, Hellsing Ultimate, Tonari no Kaibutsu-kun, Kotonoha no Niwa itd. Takođe sam veliki fan dobrih klasika studija Ghibli, poput Howl’s moving castle, kao i nekih njihovih novijih naslova poput The Wind Rises i From Up on Poppy Hill. Što se mange tiče, neki od naslova koji su mi izrazito zapali za oko tokom godina su: Naruto, Bleach, Claymore, Shingeki no Kyojin, Magi, Adekan, Fruits Basket, i dva simbolična manhwa serijala – Demon diary i Noblesse. Među moje omiljene knjige spadaju  Hari Poter, Točak vremena, Gospodar Prstenova i Silmarillion. U zadnje vreme sam se pronašla u Marvelovom univerzumu, te planiram neke kostime odatle. Međutim, van gikovskih okvira, ja sam ekolog I bavim se administrativnim poslovima vezanim za ovo zanimanje. Veći deo mog dana je posvećen poslu, te je to razlog zbog kojeg mi je kosplej trenutno samo hobi iz zabave i divna aktivnost u slobodno vreme, zahvaljujući kome mogu da imam ove mini odmore. Nikada nisam gledala na kosplej sa takmičarske strane gledišta, niti sam ikada imala potrebu da pravim stranicu na fejsu.

T: Ok, evo nečeg malo više o meni – zovem se Todor, ali me svi zovu Toh. Ja sam okoreli anime fan, gejmer, kosplejer (očigledno), i gik i štreber u najokorelijem smislu te reči. Apsolutno obožavam sve što ima veze sa umetnošću ili kraftovanjem, ponekad me fasciniraju veoma mali delovi ili detalji umesto grandioznih remek – dela. Ponekad obična skica nosi veću vrednost za mene nego završeno umetničko delo. Pored toga, pokušavam da prkosim opšteprihvaćenom svetu punom stereotipa koji tvrdi ,,mora da bude tako kako jeste’’, i trudim se da približim moj šareni mehur svetu u kome živim. Radost za sve!

V: Zdravo, zovem se Veni i nedavno sam napunila 18 godina. Bavim se kosplejom već 4 godine, kojim sam počela zvanično da se bavim pre 3 godine. Još od kad sam krenula sa kosplejom, krosplej je postao moja velika strast, zato što mi omogućava da postanem nešto što je kompletna suprotnost od onoga što sam ja psihički i fizički. Takođe mi dozvoljava da budem maštovita sa šminkom, koja je moja druga velika strast. U moje omiljene serije/animee/video igre spadaju GoT, Šerlok, Fate, Pirati sa Kariba, Hari Poter, Gospodar Prstenova, Shingeki no Kyojin, Assassin’s Creed, DC i Marvel univerzum itd. Ljudi me znaju zbog moje ljubavi prema dreg kvinsima i kingsima, a moji roditelji mogu da potvrde da imam običaj da nosim dreg bradu kod kuće. Kao dokaz tome je činjenica da sam uradila kosplej pevača Adama Lamberta. Pored kospleja i drega, volim da učim nove jezike i da putujem po Evropi. Moj san je da posetim što više zemalja sveta što je moguće.

A: Jas am Alex Zin. Tokom dana, na završnoj sam godini na studijama filma i medija u Sofiji, a takođe pišem članke o filmu, kulturi, stilu života i tehnologiji. Kao ugledni gik, obožavam anime, zapadnjačke crtaće, kao i knjige i novele. GoT, Ratovi Zvezda, Black Butler I DC univerzum su neke od stvari koje su uništile moj socijalni život u proteklih nekoliko godina. Takođe igram video igre više nego što lekari preporučuju, ali ne pušim, što je dobra stvar, pretpostavljam.

  Svačija kosplej priča počinje drugačije, pa ni naši novi prijatelji nizu izuzetak. Hajde da čujemo nešto o njihovom ulasku u kosplej svet:

S: Iskrena da budem, sve je počelo davne 2005/2006, standardnim posmatranjem i divljenjem sa ostalim fanovima sa interneta uz pomisao: ,,Ovi ljudi su kul’’! Tek nešto kasnije sam se našla na jednom od prvih anime događaja u Bugarskoj, na kom su se gosti ,,naoružali’’ kostimima različitih likova, i u tom trenutku sam počela da razmišljam o pravljenju i nošenju kostima. Kao što svi znamo, prvi korak je manje – više težak – lično mi je trebalo nekoliko godina razmišljanja dok nisam odlučila da nešto uradim. Takođe sam dobila veliku podršku od mog velikog prijatelja – Todora Kostova (Toh).

A: 2009. godine sam otišao na najveću konvenciju u Bugarskoj – Aniventure. Aniventure tada nije bio toliko spektakularan kao što je sada, i kosplej nije toliko ,,šljaštao’’ kao sada. Neki od njih su me skroz prestravili, konkretno jedan lik obučen kao satyr, koji je pustio njegove maljave noge na izvol’te. Bile su mi potrebne 3 godine da se oporavim od ovog nemilog događaja, i, napokon, 2012. godine sam uradio moj prvi kosplej. Uradio sam ga zato što sam želeo da uđem na Aniventure za džabe. I tako sam napravio kostim koji je koštao 100 leva  kako ne bih platio kartu od 20 leva. Nikad nisam voleo matematiku.

T: Sećam se mog prvog događaja – uopšte nisam imao prijatelje i nisam nikoga poznavao i bilo je strašno! Dva sata kasnije, shvatio sam da sam kod kuće! Bio sam među svojima i bio sam toliko srećan, preserećan što postoje ljudi kao ja. Povrh toga, drugog dana konvencije sam doživeo nešto neobično kada sam ugledao kosplej. Bio sam potpuno iznenađen i zadivljen ovom idejom! Taj događaj je stvorio iskru koja je u meni zapalila plamen koji će zapaliti moju beskrajnu žudnju za kosplejom!

V: Još od kad sam bila dete uživala sam u filmskim franšizama poput Pirata sa Kariba, Gospodara prstenova, Hari Potera. Svake godine bih pravila kostime za Noć veštica, dok nisam otkrila šta je kosplej i dok nisam uradila moj prvi ne-detinji kosplej – Frodo Begins. Jedan moj prijatelj mi je 2014. godine ispričao o jednom velikom anime događaju u Bugarskoj koji bi bio savršeno mesto za mene i za upoznavanje novih gikova. Išla sam po konvencijama tokom cele te godine dok napokon nisam zašla u kosplej scenu, i od tada se ne zaustavljam. Ostvarila sam moje najdraže snove iz detinjstva da oživim različite likove iz mojih najomiljenijih filmova, što je neverovatno. Upoznala sam mnogo prijatelja koji su mi pomagali i koji su mi pokazali da je kosplej zapravo umetnost i da ne postoji bolji osećaj od toga kada pobegneš od stvarnosti i posvetiš svoje vreme pravljenju kostima koji će te predstaviti na jedan neobičan način.

Grupni ili samostalni kosplej – pitanje je sad.

S: Kako bih odgovorila na ovo pitanje, moram da kažem da više volim grupni kosplej nego onaj pojedinačni. Jedan od mojih prvih grupnih kospleja sam uradila sa Tohom, i uživala sam mnogo više nego kad bih to sama uradila. U pitanju je bila Code Geass franšiza. Nakon toga je pala još jedna saradnja, i još jedna, itd. Bitno je istaći da zajedničke kosplej ideje sa različitim prijateljima nastaju na različiti način. Prvi grupni kosplej koji sam pomenula je za Toha i mene došao sasvim prirodno, zato što smo u to vreme gotivili iste fandome i gotivili smo skoro iste stvari. Nakon toga, s vremenom smo stekli naviku da pažljivo diskutujemo o kosplej idejama i da li su odgovarajuće za nas. Mi se zaista udubljujemo u analizu likova, načine na koje možemo da napravimo kostime, koji način će biti bolji, koje tkanine i materijali za krafting su najbolji, kao i o drugim temama. Mislim da smo Alex i ja odlučili da radimo zajedno na jesen 2014. godine, a naš prvi zajednički kosplej smo promovisali 2015. godine na East European Comic Con-u. Sve što mogu da kažem je da u saradnji sa Alexom sve ideje nastaju momentalno, iz sporadičnih odluka, šala ili izazova kojim, izgleda, volimo da se dobacujemo. Najbolji deo, kog volim najviše, je kada smo oboje spremni za izazov. I, na kraju, što se tiče saradnje sa Veni, tek nedavno smo odlučile da sarađujemo zajedno nakon što smo otkrile koliki smo fanovi nekih stvari. Nedavno smo počele da pričamo o zajedničkoj foto sesiji sa našim kostimima iz Assassin’s Creed-a. Pa, još uvek to nismo uradile, ali sama ideja o pravljenju nečeg zajedničkog, i to u kospleju, nas je spojilo za, ako smem da kažem, neverovatan Marvel projekat, kog tek treba da predstavimo ove godine. Da budem iskrena, uzbuđena sam što radim sa Veni, zato što se divim njenom neverovatnom talentu za šminkanje, i jednostavnim, ali mudrim odlukama o tome kako da sredi pojedine stvari na kostimima.

Prva saradnja Silvije i Toha

Silvija i Alex

T: Kada sam otkrio radosti kosplej projekta, želeo sam da to podelim sa mojim prijateljima. Kada smo počeli da pričamo o stvaranju kosplej projekta, naše zajedničke ideje i planovi su eksponencijalno porasli! Silvija se pokazala kao velika motivacija i sila koja bi me gurala tokom mojih lenjih dana! Čak i kada ne radimo zajednilčki kosplej, sve vreme, svake godine diskutujemo o tome šta možemo zajedno da radimo i to nas raduje. 2017. godina je bila jedna od savršenih prilika da zajedno kombinujemo naše kreativne umove kako bismo stvorili uspomenu koja će trajati ceo život! Apsolutno podržavam sve vas da barem jednom uradite kosplej sa vašim prijateljima!

  A: Od 2014. godine smo nastupali zajedno na različitim konvencijama u različitim državama. Udružili smo se sa Silvijom na East European Comic Con-u i osvojili smo nagradu, a ja sam takođe učestvovao na London Comic Con-u i dobio sam nagradu za najbolji performans. Uvek sam želeo da budem pljunuti odraz likova čiji kosplej radim, te se trudim da ih imitiram što je više moguće. Dosta stavim naglasak na ,,-play’’ deo iz reči ,,cosplay’’, zato što je za mene to najveća radost. 2015. godine smo uradili skeč od 20 minuta na Aniplay-u (Adventure Time je bio u pitanju) i još jedan duži skeč na Aniplay-u naredne godine (Alice in Wonderland). Bio sam veoma zadovoljan kako je naš nastup prošao, zato što smo ga spremali nekoliko meseci, ali se isplatilo na kraju, i publika je bila oduševljena našim nastupom.

V: Nažalost, još uvek nisam imala priliku da sarađujem sa ovim divnim ljudima. Još od samog početka mog kosplej puta sam im se divila i posmatrala sam ih kao zaista vešte kraftere kakvi jesu kojima mogu da se obratim za pomoć. Zahvalna sam Silviji i saznala sam da imamo mnogo toga zajedničkog, što je doprinelo našoj budućoj saradnji. Biće mi veliko zadovoljstvo i jedno veliko iskustvo kojem se radujem.

  Reći da želiš da postaneš kosplejer je jedno, a odlučiti se na taj korak je nešto sasvim drugo. Postoji toliko ljudi koji bi voleli nešto da započnu, ali to ne urade iz straha. Pitala sam Silviju, Toha, Alexa i Veni koje bi savete dali potencijalnim budućim kosplejerima koji strahuju da nešto započnu:

S: Plašiš se da započneš projekat? Pa, započni ga sa prijateljem koji je takođe zainteresovan, podržavajte i motivišite jedno drugo kako biste dobro odradili posao. Kosplej je još jedan, ili možda čak potpuno drugačiji izgovor za zajedničko druženje i zabavu. Nemoj da se nerviraš oko toga  koliko ti je dobar kostim ili kako će biti primljen, zajednica je dovoljno velika i otvorena, te će pohvaliti tvoj trud. Nemoj da se ustručavaš od traženja pomoći ili saveta od drugih, i, najbitnije od svega, nemoj da se ustručavaš od pokazivanja onog što voliš kroz kosplej.

T: Uvek se divim ljudima koji se bave kosplejom – čak i da je najobičniji komad tkanine u pitanju ili karton. Najstrašniji deo je donošenje odluke i izlazak na binu! Jednom kada to uradiš, nebitno koliko jednostavan kosplej da je u pitanju – ostvario si jedan od tvojih snova! Nisu svi ljudi toliko hrabri! Tako da je u redu da budeš neodlučan i uplašen, ali nikada nemoj da dozvoliš ovim osećanjima da te zaustave! I nikada nemoj da se plašiš da pitaš druge kosplejere za savet ili pomoć, ili samo pričaj sa njima radi motivacije. Ne grizemo…toliko!

V: Nemoj da se plašiš da pokušaš! Ako voliš neku stvar, onda pusti da te ta ljubav vodi. Čak iako ne znaš ni da šiješ ni da kraftuješ, znanje dolazi uz vežbu, tako da budi spreman na poraz, ali i na pobedu. Svaki mali pokušaj se isplati na kraju, tako da nemoj da odustaješ i počni sa kosplejom!

A: To je kao bilo koji drugi izazov u životu. Ne možeš da započneš nešto i da očekuješ da ćeš biti profesionalac u tome. Kosplej nosi u sebi jedan veliki proces učenja, kroz koji mi svi moramo da prođemo uz svaki kostim koji pravimo. Ali, dobit i radost koje ovaj hobi nosi su vredne truda. Osećanja koja ćeš imati, kao i prijateljstva koja ćeš sklopiti preko ovog hobija su ono što me motiviše da nastavim. Ovo je takođe dobar način koji će ti pomoći da se nosiš sa bilo kojim izazovom u životu.

A, šta je ono što ih motiviše u kospleju?

A: Neverovatna reakcija fanova na kosplej koji uradim je ono što me raduje. I ja takođe sam bio zadivljen likovima kada sam ih video prvi put na slikama ili na klipovima. Bio sam toliko zadivljen načinom na koji kosplej zajednica radi i postiže čitav izgled likova čiji kosplej radi. Tako da, donošenje veselja ljudima koji dolaze na konvencije i koji gledaju nastupe me tera da ovo još uvek radim, čak i nakon 5 godina.

V: Moja glavna motivacija u kospleju su moji prijatelji i njihova podrška. Naravno, gledanje novih naslova mi daje ideje i motiviše me da kraftujem nove stvari i da otkrivam i razvijam nove veštine. Lako me privlače oni likovi koji ne deluju kao da su u mom stilu. Motivacija dolazi iz raznih mesta i normalno je da je nekada manjka. Zbog toga ja lično ostavljam kraftovanje do trenutka kada skupim dovoljno energije i kada se osetim spremno.

S: Što se mene tiče, postoje dve stvari kod kospleja koje mi služe kao najveća motivacija. Prva je ta da mi je kroz kosplej data neverovatna mogućnost da uživam u svim stvarima koje volim, zato što, budimo realni, jedna je stvar kad kažeš da voliš da igraš Assassin’s Creed, a sasvim druga kada trčiš okolo u kostimu Ecija i budeš u fazonu: ‘’Juhu! Jas sam assassin!’’. Druga bitna stvar je izražena u samom licu kosplej zajednice. U skorije vreme, pored toga što je hobi, kosplej je za mene postao veliki bonus, mogu reći čak i dar, zato što mi daje toliko mogućnosti da upoznajem ljude koji vole iste stvari kao i ja; ljude uz koje se divno provedem, kao i ljude pune harizme od kojih mogu nešto da naučim i obogatim moje znanje o pravljenju kostima.

T: Mislim da je ovo pitanje koje svakog dana dobija drugačiji odgovor. Ali, morao bih da kažem (većinu vremena) pokušavam da radim one stvari koje me čine srećnim! Ove stvari se mogu činiti smešnim ili beskorisnim drugim ljudima, ali kada ih ja radim, osećam se podmlađeno I puno energije!

  Nekim od njih će ovo biti prvi put na nekoj našoj konvenciji, dok su neki od njih već iskusili čari naših konvencija ranije. Koja su njihova očekivanja?

S: Ako se ne varam, ovo će biti moja treća poseta nekoj konvenciji u Srbiji. Što se mojih očekivanja tiče, nadam se da ću se dobro zabaviti sa prijateljima iz Srbije koje sam stekla preko godina, kao i da ću uživati u ovoj konvenciji do maksimuma!

V: Poseta srpskoj konvenciji je već neko vreme bila na mom spisku, ali to nisam mogla ranije da ostvarim, zato što sam tek nedavno napunila 18 godina i mogu da putujem sama (jupi!). Veliko mi je zadovoljstvo što mogu ovde da dođem, zato što je ovo način da se dokaže prijateljstvo koje se razvilo između naših zajednica proteklih godina. Očekujem da upoznam mnogo novih ljudi, i možda čak da iskusim neki novi kosplej mentalitet. Sigurna sam da će svi dati svoj maksimum u ovoj umentosti i da će se istovrememo zabaviti.

T: Već sam posetio ovaj događaj pre par godina – nadam se da ću upoznati sve više veselih ljudi punih entuzijazma, ljudi koji dele strast za avanturom, umetnošću i srećom. I nadam se da ću se manje glupirati ovaj put, hahaha! Slobodno mi se javite – voleo bih sve da vas upoznam!

A: Uzbuđen sam što dolazim na Chibicon! Nekoliko mojih prijatelja je bilo na Chibiconu tokom prethodnih godina i preneli su mi da su energija i publika neverovatni i da je veoma zabavno iskustvo sa mnogo raznovrsnog sadržaja, kao i da je odličan ambijent za fanove okakvih stvari. Ovo će biti moj prvi put u Srbiji takođe, tako da jedva čekam da probam vaša jela, kao i određenu količinu domaćih (uglavnom alkoholnih) pića!

AR: Kako nam se bliži Beokon, ovdašnja publika jedva čeka da te upozna! Ali, pre nego što se to desi, da li bi nam ispričala nešto o sebi?

I: Morala bih da kažem da sam veoma znatiželjna osoba. Volim da budem takva, uz sve prednosti i mane koje idu uz to. Uvek sam bila takva u detinjstvu i zadržala sam tu osobinu. Lično mislim da je to jedan od glavnih uslova za uživanje u životu. Sve me je interesovalo, svakih nedelju dana bih volela da se bavim nečim drugim kad odrastem, ali, zasigurno je opstala jedna stvar, a to je umetnost. Pohađala sam časove crtanja i istorije umetnosti. Kasnije sam saznala da je lepa umetnost zaista divna, ali nekako mi se više dopalo da koristim stvari kako bih stvorila nešto novo, jer to ostaje kao deo našeg života i uvek sam smatrala da to dosta govori o osobi koja je to i napravila. U srednjoj nisam spadala među kul klince. Koliko se sećam, moja odeća je bila grozna, sportska, dosadna i ružna. Trebalo mi je malo više vremena da počnem da gledam na sebe na drugačiji način. Nešto kasnije sam shvatila da, iako delimično, tada je nešto novo krenulo da se razvija u meni.

AR: Kako si ti otkrila kosplej?

I: U srednjoj školi je postojala pozorišna sekcija gde su oni koji nisu bili toliko popularni mogli da se druže posle škole. Volela sam ih, kao i svako popodne koje smo provodili zajedno. Ovog puta, ne samo da me je pozorište mnogo zainteresovalo, nego i film. I dalje me interesuju, ali sam tada morala da se skoncentrišem na učenje. Nakon toga nisam se dugo zadržala u modnoj industriji, jer sam shvatila da to i nije baš za mene, te nisam pronašla onaj čarobni sastojak koji čini posao uživanjem. Igrom slučaja dobila sam priliku da radim na filmu sa Bredom Pitom koji se snimao u Budimpešti. To je bio jedan od najtežih trenutaka u mom životu – bilo je veoma stresno i iscrpljujuće, ali sam tada shvatila da mi se pravljenje kostima mnogo dopada. , Jednom prilikom me je jedna prijateljica sa bivšeg fakulteta pitala da li mi se radi nešto zabavno, i ja sam, naravno, pristala, kao po običaju. Organizovala je kosplej grupu po imenu ,,Dizni princeze” i pitala me je da li bih volela da im se pridružim. Te večeri sam tražila likove koji bi mi odgovarali i odabrala sam Megaru iz ,,Herkulesa”. Grupno smo se takmičile i osvojile smo prvo mesto u našoj kategoriji. Mislim da je to bio trenutak kada sam shvatila šta je to što mi je nedostajalo. To je bilo pre 3 godine.

Kosplej počeci…Megara i družina

  AR: Kada je o šivenju i preciznosti kod detalja kostima reč, nema ti ravnog, naročito kada je reč o Ketnis Everdin! Odakle dolaze ta strast i ta odlučnost? 

I: Mislim da preciznost kod detalja kostima i šivenja dolaze iz želje da saznam da li sam dovoljno sposobna da stvorim nešto na nivou originala ili ne. Ponavljam, znatiželja! Shvatila sam da mi to pomaže kod takmičenja, i to je još jedan razlog zbog kog sam odlučila da se oprobam u ovom polju. Kada govorimo samo o Ketnis, njen lik mi sve ovo čini više živopisnijim. Zapravo, uvek sam se osećala kao da je ona pronašla mene. Ne toliko zato što smo veoma slične iznutra, već zato što je ona za mene jedan veoma bitan aspekt koji je izuzetno human i koji me vodi kroz nepravdu, kolika god bila.

  ICONOCLAST* bi mogla svima nama da posluži kao inspiracija, zar se ne slažete?

  AR: Hoće li ovo biti tvoj prvi put u Beogradu i koja su tvoja očekivanja?

I: Da, ovo će biti moj prvi put, i zanima me kako ću da reagujem na sličnosti sa mađarskom prestonicom. Videla sam samo slike vašeg grada, i mnogo liči na Budimpeštu. Biću ovde samo 3 dana, tako da se nadam da će biti prilika za razgledanje, jer je to jedan od mojih omiljenih hobija. Znam lično nekoliko srpskih kosplejera sa naših konvencija i svi oni su veoma posvećeni ovoj umetnosti i toliko su otvoreni prema drugima, što mi se sviđa.

AR: Šta bi poručila svim onim kosplejerima koji toliko žarko žele da urade kosplej omiljenog lika, ali su na kraju nezadovoljni krajnim ishodom.

I: Zavisi od toga da li taj neko želi da završi kostim ili ne. Ako neko voli nekog lika i želi da ga oživi, mislim da bi trebalo da se obrati nekom kosplejeru (ili nekom profesionalcu ili krojačici) koji se mnogo više razume u tehnike neophodne za izradu kostima. Ako još uvek niste krenuli, pitajte kako da počnete. Iz mog iskustva, većina kosplejera je veoma otvorena za pomoć. Ako ne želite da utrošite puno vremena u pravljenje super kostima, onda možete da angažujete nekoga da vam napravi one delove sa kojima imate najviše problema, a možda čak i ceo kostim. Ako bi neko da se takmiči, i u ovom slučaju može da zatraži pomoć, ali, po mom mišljenju, 80%. kostima moraš da napraviš ti. To ne mora da znači da moraš sve sam da uradiš! Upravo zato postoji istraživanje – niko ne očekuje da se rodiš naučen. Ali, kada tražiš pomoć od prijatelja, to podrazumeva da ti on ili ona pomaže oko dela sa kojim se mučiš, a ne da ti radi ceo kostim. Po meni, najbolja stvar koja ti može pomoći da postigneš savršene rezultate jesu slike – što više njih i što više uglova kostima! Posmatrajte kako se lik kreće. Ako ne nađete puno slika na internetu, onda skrinšotujte…budite kreativni i mnogo vodite računa o detaljima, jer oni čine neverovatne kostime. Moram da dodam da detalji utiču na usavršavanje vaših veština ako ponovo radite neke delove ili ako ih obnavljate. Trenutno to radim sa Ketnisinom venčanicom koju sam napravila pre 2 godine. Učestvovaću sa njom na takmičenju VIECC, zato što sam želela da upotrebim sve one veštine koje sam naučila tokom godina.