Račvasti jezici čuvaju tajne Čuvaju mreže, a pauke jedu Šapuću mile i tople reči Krijući ožiljke istine trajne. Krljušt je oklop, ljuštura, laž Predstava koju igraju dobro Pod zmijskom kožom krije se crv Oklopom viteza kiti se paž. Beskrajno dubok, nebeski dol Zmijske su oči opsena, maska Zavode vešto, krijući tugu Krijući slepilo, očaj i bol. Ljudi su zmije, zmajevskog stasa Ponosno stoje staklene noge Kroz staklenu dušu vidi se katran Staklenoj savesti nema spasa.

Kap kiše u baru-More se nazire Koliko te volim-Toliko se prezirem Koliko te mrzim-Toliko ja branim se Koliko se branim-Toliko ja gubim se Suza niz obraz-Bez imalo očaja Kapljice krvi-Bez imalo kajanja Kiša je padala-Zemlja je mekana Ja nemam lice-Znam koga je čekala

A šta ako ja neću? Eto,neću. Neću da gledam,neću da vidim. Neću da slušam,neću da čujem. Neću da jurim,neću da stojim. Neću da skačem,neću da padam. A šta ako ja neću? E pa baš neću. Neću da poznajem,neću da znam. Neću da stvaram,neću da spavam. Neću da govorim,neću da ćutim. Neću da plačem,neću da se smejem. Neću da uzmem,neću da dam. A zasto ja neću? E pa zato! Mogu da neću. Kazem da neću. Hoću da neću.

mogu da hoću hoću da neću neću da mogu mogu da neću hoću da mogu mogu al neću mogu da mogu al neću i neću.

Umoran, sam, sluđen i star Sedi na tronu poslednji kralj Večiti pobednik, večiti sumrak Očajan bledi, gleda u kraj Težak je teret celog života Predaka svojih nosio sam, Sad slomljeno žezlo ništa ne vredi, Jer slomljen je život što mu je dat Krvave ruke mača se sete, Slave i tame što donosi rat, Mudar i tužan, ostavlja krunu, Čeka trenutak, gleda u sat. Ustaje, izlazi napušta dvore, U prašinu spušta kolena svoja, Na licu se stvaraju poslednje bore Poslednje suze i kapljice znoja Polako spušta mučenu glavu Tron je zamenio za stari panj Oštrica sevnu, jauka nema U blatu je proveo poslednji dan Od plave krvi oštrica blista Sa njom otekoše kraljevske muke Smrt je smrt, za svakog je ista Telo u vatru baciše sluge Obezglavljen,prljav,mrtav i sam Gori u vatri poslednji kralj Plameni jezici tope mu lice, Stare mu kosti postaju prah, Kraljevski pepeo raznosi vesti Da jednom je vremenu došao kraj Da odavno spaljen, al najzad srećan Kralj je mrtav

Gledaćemo kako vas uzima svetlo.