#galerije

U galeriji “Monolog” otvorena izložba Marka Lađušića

Galerija savremene umetnosti "Monolog" ima novu adresu, a otvaranje prostora u Kralja Petra 26 večeras je obeleženo premijerom izložbe Marka Lađušića pod nazivom "Svemirski brodovi". Lađušićeva dela su oslikana najdubljom crnom bojom ikada proizvedenom na planeti, prikazujući jedinstvenu tehniku akrila koja apsorbuje svaki trag svetla - baš kao u svemiru oko nas. "Svemirski brodovi" su omaž njegovim dečačkim snovima i maštanjima, koja je, podstaknut kustosom Denisom Leom Hegićem, odlučio da prenese na platno. Sa decenijskom karijerom iza sebe, Marko ističe da ga dugo nije nešto na ovaj način dotaklo, ali i uplašilo, kao projekat za galeriju Monolog. "Ovo su moji počeci, moja intimna razmišljanja koja nisam do sada iznosio. Znači mi što je ceo tim galerije prepoznao vrednost jedne dečije fantazije i omogućio mi da je ispunim na ovaj način", rekao je Lađušić

Na otvaranje izložbe najavljen je dolazak brojnih javnih ličnosti, iz sveta muzike, filma i sporta, ali njih gotovo da i nije bilo.

Otvaranje izložbe Ane Radulović 20. juna u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine, Beograd

Ана Радуловић рођена је 1995. године у Краљеву, где је завршила Средњу уметничку школу. Дипломирала је 2018. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу у класи професора Жељка Ђуровића и Јелене Шалинић Терзић. Исте године уписује мастер студије на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професорке Симониде Рајчевић. Тренутно је на докторским студијама сликарства ФЛУ под менторством исте професорке.

На групним изложбама је активна од 2015. године. Иза себе има самосталну изложбу под називом Аутосугестија (Културни центар Рибница, Краљево), 2018. године.

Добитница је награде из фонда Мр Миодраг Јањушевић, академски сликар, ФЛУ, 2019. године.

Пише поезију. Има објављену збирку песама ЦРНА (Крагујевац: Студентски културни центар, Установа културе Кораци), 2019. године.

Milica Živadinović: PUTUJUĆE ŠARE - Radost nasleđa, od 7. februara u galeriji Sanjaj

Fantastični likovni svet Milice Živadinović sazdan je od sećanja na pretke i motiva iz nacionalnog folklora, ali i utisaka iz urbane svakodnevice. Na njenim slikama spojeno je emotivno i poetsko, istorijsko i tradicionalno, na nov i neponovljiv način. Šare su u njenom umu i ona se na slici svakom šarom (bio to đul, gugutka, bomba, ili vera, nada i ljubav) bavi konkretno i uveličano najpre, a zatim opet svoje šare umanjuje (kao u Alisinoj zemlji čuda), pa ih razbacuje po temeljnim, ozbiljnim osnovama svojih kosmosa, svojih natopljenih platana, čija je pozadina „pojela” sve što je na njima vrilo do juče. Danas su spremne da prime nove: motive, elemente, isečke – čitav jedan tradicionalno-umetničko-ritualni svet. Tako beskonačno opet pobeđuje konačno.

Sve šare na Miličinim slikama jesu za nas, sada i ovde, šare pirotskih ćilima – putujuće šare Srbije, ali za Milicu su svakako više od toga. Za nju su njeno drvo života. Njene, sada nove šare su čudesno žive, sve je podređeno njima, uzvišenim i glasno tihim... Takav je Miličin kosmos, njeno „svevideće“ KosmoOko (Cosmic’Eye), koje kroz svoj kaleidoskop posmatra svet u malom, pa je i ono dobilo posebno mesto u zanosnim šarama pirotskog ćilima. Da ništa nije slučajno upravo u spoju prirode, nauke i umetnosti, govori i činjenica da je deo oka – dužica ili takozvana „šarenica“ (tanka, kružna struktura u oku) odgovorna za boju oka, kao i za količinu svetlosti koja prolazi u mrežnjaču. „Šarenica“ je u isto vreme i naziv za prvobitnu tkanu pokrivku koja je zapravo bila preteča ćilima. Tako i Miličine šare i šarenice primaju i propuštaju svetlost koju im ona kao umetnik daruje, pa onda slike odzvanjaju sjajem osećajnosti, a taktilne površine uznose boju i slave maštu njene duše. Njoj kao umetnici nose radost slikanja, a svima nama radost nasleđa.

Svaka identičnost sa ćilimskim šarama je divna jer je njome jedna kulturološka, estetska činjenica ovekovečena u umetničkom delu, a opet svaka različitost je još divnija jer je to Miličina umetnost, njen lični prilog lepoti ovog uzvišenog dokumenta zvanog PIROTSKA ĆILIMSKA ŠARA.

                                                       (Marina Cvetanović, istoričarka umetnosti)

O autorki:

OTVORENA IZLOŽBA LEKE MLADENOVIĆA “(NE)OSLIKANI HEROJI I HEROINE”

Beograd, 6.10.2022. - U Galeriji ULUS (Knez Mihailova 37) sinoć je otvorena samostalna izložba Aleksandra Leke Mladenovića pod nazivom "(Ne)oslikani heroji i heroine". Najnovija serija slikarsko-grafičkih radova ovog autora pod pomenutim nazivom “(Ne)oslikani heroji i heroine” zvuči, s namerom, anahrono i kao tema ali i rezultat u mediju u kom je nastala. Izloženi portreti vraćaju nas u, naizgled, zaboravljeno vreme davno izgubljene bitke, kratke i snažne, u prvom redu muzičke pank pobune, i u istoriju rock and rolla.

OTVORENA IZLOŽBA „VORHOL - POLAROIDI, PORTRETI" U ZAPROKULU

U prepunoj Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul) otvorena je iložba, povodom 35-godišnjice smrti jednog od najpoznatijeg umetnika pop-art pravca Endija Vorhola, koji je obeležio drugu polovinu 20. veka, pod nazivom Vorhol – polaroidi i portreti.

Izložbu je otvorio Vladimir Tomčić, istoričar umetnosti koji je o fenomenu Vorhola istakao: „Vreme je mera svega. Prošle godine, posle toliko godina od njegove smrti, jedna od njegovih slika čuvenih Merilin Monro, prodata je za neverovatnih 190 miliona dolara, što je druga najveća cifra na svetu izdvojena za neko umetničko delo. To napominjem zato što je on često bio osporavan i nevoljen. Tržište koje je vulgarno, koje je takvo kakvo jeste ipak je kriterijum koji govori mnogo.“

Direktor Zaprokula Marko Krstić naglasio je da: „je ideja izložbe bila da isprovocira javnost da Vorhola pogleda na jedan potpuno drugačiji način, da zaboravimo da je to čovek koji je napravio velike brendove, da zaboravimo koliko je on uticao na nešto što je izašlo iz domena umetnosti, i da ga vratimo njemu samom.“

Izložba obuhvata seriju fotografija u vidu kolaža koje prikazuju razvojni put umetnika i čitav život, skulpturu Vorhola u prirodnoj veličini rad čuvenog vajara Svetozara  Radovića i video rad - produkciju na ekranu koji prikazuje njegova dela uz glas naratora.

IZLOŽBA ĆE BITI OTVORENA DO 8. SEPTEMBRA

RADNIM DANIMA OD 9 DO 17 ČASOVA,

RIGE OD FERE 4

Izložbe Danke Dimitrijević i Marijane Rakićević otvorene večeras u Beogradu

Između više izložbi koje su večeras otvorene u beogradskim galerijama izdvajamo dve, ustvari tri jer se Danka Dimitrijević predstavila sa dve postavke, jednom u galeriji Haos (Dositejeva 3) pod nazivom “Priroda” i drugom u galeriji “Sanjaj” (Dositejeva 11) pod nazivom “Društvo”. Ova umetnica prefinjenog senzibiliteta u galeriji „Haos“ predstavlja crteže, a u galeriji “Sanjaj” slike i skulpture. Obe izložbe čine jednu koncepcijsku i tematsku celinu, a otvorene su do 18. marta. U UK “Parobrod”(Kapetan Mišina 6a) otvorena je samostalna izložba Marijane Rakićević pod nazivom “Panta rei”. Marijana je master primenjenog slikarstva na FPU u Beogradu, a njeni radovi mogu se pogledati do 10. marta.

Otvaranje izložbe PRELAZ Daniele Fulgosi u Likovnoj galeriji Kolarca

Izložba će biti otvorena sutra, 29. juna. Svečanog otvaranja neće biti zbog zdravstvene situacije

“U najnovijoj seriji radova Daniela Fulgosi predstavlja nam se nizom crteža/kolaža prepoznatljivih likovnih kvaliteta i intelektualnih iskaza. Svi tehnološko medijski kvaliteti njenog rada su prisutni, pažljivo i čvrsto izgrađeni i strukturirani, a emocionalno intelektualni pristup direktnih poruka i asocijacija, kao uvek razgovetan i artikulisan. Ono što je posebna karakteristika izloženih radova je zgušnjavanje kompozicije, zasićenje faktura i prostora. I inače direktna u komunikaciji na svim nivoima i u svim medijima, Fulgosi, ovde kao da derivira samu suštinu dosadašnjeg delovanja i trajanja u likovnom prostoru: bez simplifikacije ugušćava emociju, sećanje i asocijaciju. Odlike Danielinog rada - minuciozna, virtuozno izvedena kaligrafija crteža olovkom, često zaprepašćujuće egzaktno, mikroskopski precizno uklapanje elemenata kolaža i jasna logična kompozicija koja artikuliše sve nivoe izlaganja sadržaja, u celini ove izložbe, posmatraču i tumaču koji ima sreću da prati i pamti razvoj ovog eminentnog opusa, sada bez suvišne repeticije, direktnije i dublje prikazuju samu umetnicu. Iskustva, sećanja, realiteti prikazani kaligrafskom veštinom svedoče o proživljenom i doživljenom, potvrda su prisustva, iskustva i vremena. Kolažirani elementi koji govore strukturom, fakturom i asocijativnim oblikom, donose sećanja i stremljenja filtrirana emocijom i asociraju na usvojeni ili željeni ideal, a sa druge strane nose žar, neumitnost, sudbinu. Paradoksalno, ali potpuno funkcionalno i jasno, pojava presovanih detelina sa 4 lista iz kolekcije umetnicine majke, u kompoziciji "Sreća" predstavlja čežnju i traganje za srećom i njen rezultat - KRAJ, tako jedini potpuno realan predmet postaje interpunkcijski znak i dodatno osvetljava temu, pretvarajući je u pitanje "Sreća?" Ova retorička, ali veoma realna zapitanost je upravo element koji esencira autorske poruke, poput dileme, ili dvojnosti koju direktno predstavlja diptih "Vatrena koža". Teme sudbine, neumitnosti, trajanja, toka, kraja kojima pleni triptih "Tamni putonoša", jasno pokazuju doba rezimiranja, sabiranja, ali bez rezignacije. Prikazanu intelektualnu i emocionalnu dubinu autorke i njenog rada, ovaj posmatrač najsublimnije može da asocira celinom naboja Miljkovićevih Pohvale vatri i Kritike metafore. Postignutu kondenzaciju i esencijalnost iskaza i izraza ličnom asocijacijom na brački varenik - etalon mediteranskog eliksira ukusa, boja, mirisa” (Dejan Radovanović)

DANIELA FULGOSI je rođena u Zemunu 1967. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991, gde je završila i postdiplomske studije 1995. godine. Član je ULUS-a od 1992.  Priredila je 25 samostalnih izložbi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu…Učestvovala je i na preko 270 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu od 1990. godine do danas. Za svoj umetnički rad dobila je 14 nagrada za grafiku, crtež i umetničke knjige. Radovi joj se nalaze u kolekciji Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Galerije savremene umetnosti u Nišu, kao i drugih institucija kulture i obrazovanja i privatnih kolekcija. Radi kao redovan profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Od sutra izložba IZMEĐU NAS Milice Simonović u Likovnoj galeriji Kolarca

Sutra, 27. aprila, u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine biće otvorena izložba "Između nas" Milice Simonović. Izložba se može pogledati sutra od 18 časova, ali zvaničnog otvaranja neće biti zbog epidemiološke situacije. Ova izložba je na neki način nastavak istraživanja autorke započetog u "Paralelama" prošle godine i takođe je vezana za početak njenog doktorskog umetničkog istraživanja na temu "Vrh i planine". “Iako se fokus pomerio isključivo na pejzaž, planinu, prisustvo umetnice se oseća u svakom radu. Pejzaž u novim radovima Milice Simonović je istovremeno veličanstven i zastrašujući. Koliko nas privlači svojom belinom, čistotom, svedenošću forme i minimaliznom, toliko nam zvuk pucanja leda pod nogama, škriputanje smrznutog snega i zaslepljujuća svetlucava svetlost uteruje strah u kosti i ostavlja nas bez daha“(Maja Mikić Landratoška, istoričarka umetnosti).

Milica Simonović rođena je u Beogradu 1976. godine. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2003. godine u klasi profesorke Darije Kačič. Magistrirala je 2006. godine kod profesora Mrđana Bajića. Doktorske umetničke studije upisala je 2019. na istom fakultetu. Njen likovni izraz prate različiti mediji: crtež, slikarstvo, fotografija, i video instalacije. Izlagala je jedanaest puta samostalno i preko trideset puta na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Srbija, Nemačka, Japan, SAD, Austrija, Finska, Grčka, Brazil). Dobitnica je nagrade za osobenu kreativnu inovaciju, iz Fonda Miloš Bajić, slikar i profesor i nagrade za crtež Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Boravila je na više rezident programa u inostrаnstvu. Živi i radi na relaciji Beograd i negde.