#belrad

Nenad Kulačin

Opsednutost manipulacijama je jedno od omiljenih dela predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U ovu grupu radnji svakako spada činjenica da Skupština Srbije i dalje nije završila konstitutivnu sednicu posle izbora 21. juna, ali i najava da bi za dve godine moglo da dođe do novih vanrednih izbora.

Ko, iole politički inteligentan i obrazovan, prolongira čistu situaciju pred sobom i tako nečemu želi da prepolovi mandat? Pa, naravno - predsednik Srbije.

Njegova lista od 250 poslanika u Skupštini ima čak 188. Jedino ako rezultat svog imenjaka iz Belorusije ne vidi kao novu lestvicu koju mora da preskoči. Sa ovom koju je prešišao 21. jun, a da hoće, može sebe da proglasi za kralja, cara, poglavicu. Svojim imenom da proglasi jedan dan ili mesec, belo da pretvori u crno. Laži u istinu već pretvara godinama. Najizvesnije je da će promeniti Ustav zbog Kosova. Ali iz nekog razloga mora da manipuliše, kako sa sopstvenim ljudima, tako i sa kompletnom nacijom.

Dok njegovi posilni nestrpljivo čekaju kraj kombinatorike i nastavak ili kraj sopstvene političke karijere, običan svet se sa pravom pita zašto bi neko sa tolikom većinom u parlamentu najavljivao vanredne izbore za dve godine. Vučićeve poteze treba gledati bitno drugačije od slepog prihvatanja onoga što izrekne. I u svemu treba videti manipulaciju, jer je to jedno od njegovih pogonskig goriva.

Izbori bez protivnika

U prvom trenutku izgledalo je kao da je i sam Vučić svestan da po Srbiju nije dobro imati parlament bez opozicije. Ali, da se ne lažemo. Nije se Vučić probudio jednog avgustovskog jutra i postao demokrata i čovek slobodnih političkih opredeljenja spreman da prizna greške koje je napravio i voljan da omogući fer i demokratske izborne uslove. Aktuelan srpski parlament nema potencijal da preživi pun mandat. Po demokratskim merilima, najpribližniji je onima u Belorusiji i Severnoj Koreji. Nije, međutim, to ono što brine Vučića, izuzev ako ne oseća već polako pritisak međunarodne zajednice da se malo preigrao.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Vučić nije naivan političar, zna da je učestvovao na izborima na kojima nije imao protivnika i da je rezultat davno bio poznat. Za dve godine ga očekuje bitno drugačija situacija od ove od 21. juna. U Srbiji se vlast nikada nije promenila na parlamentarnim izborima. Ta promena je uvek bila sprovedena uz pomoć predsedničkih izbora. Tako je Vojislav Koštunica pobedio Slobodana Miloševića, a 12 godina kasnije Tomislav Nikolić Borisa Tadića. Tek posle tih pobeda, dolazila je ona u Skupštini. A, upravo su 2022. godine na redu predsednički izbori. Iako je na ovom mestu već u nekoliko navrata to pomenuto, valja ponovo istaći da nije nemoguće da Vučić, ukoliko prepozna realnu opasnost gubitka predsedničkih izbora, promeni Ustav u delu izbora predsednika Republike i dasa biračkih mesta taj izbor prebaci u Skupštinu kao što se to radi u Italiji i Nemačkoj.

Pod pretpostavkom da to, ipak, ne uradi, opozicija u Srbiji mora da uradi dva projektna zadatka. Prvi je da nađe ozbiljnog zajedničkog kandidat koji će biti spreman i oran za tešku bitku, koji će okupiti najširi sloj društva oko sebe i svojim poštenjem, čestitošću i mudrošću imati snage da se suprotstavi nepobedivom protivniku. Takvih ljudi ima u Srbiji, ali teško će se oko bilo koga dogovoriti svi oni koji sebe smatraju opozicijom. Drugi, još važniji zadatak je izboriti drugi krug. Kada narod oseti da se kruni neprikosnoveni autoritet, brzo i lako se promeni strana, a samim tim i rezultat na semaforu.

(Ne)održavanje vanrednih izbora

Toga je svestan i Vučić i zato mu je potrebna najšira moguća mobilizacija svih resursa. Ljudi, naročito naprednjaci u Srbiji, ušuškaju se u funkcije kojima su nagrađeni za svoju poslušnost i vremenom počnu više da brinu o sebi, nego o nekome bez koga ne bi postojali. Vučić tu vidi potencijalnu opasnost. Lakše mu je da se bori sa ljudima koji su, takođe, motivisani da prežive, nego sam.

I na sve ovo dolazi i faktor beogradskih izbora koji se poklapaju sa predsedničkim za dve godine. Bilo bi pravo iznenađenje da SNS ponovo osvoji Beograd. To je, doduše, lako moguće ako se opozicija ne uozbilji, konačno ne krene da radi i izađe iz defanzive. Gubitak Beograda je, takođe, moguća mina po Vučića i zato je on već ovog avgusta počeo da manipuliše sa temom vanrednih izbora.

On je, inače, vičan tome da baca u narod, naročito među opozicione građane, kosku koju gotovo svi krenu da glođu, iako na njoj nema mnogo toga za pojesti. Da bi se Vučić, ne pobedio, već ugrozio, potrebno je mnogo rada i spremnosti na žrtvovanje što sada nije slučaj. Potrebno je mnogo jedinstva, kojeg sada nema. Verovatno i mnogo novca. Zato je opoziciji potrebnije da se okrene sebi, od pukog uzvikivanja "ua, Vučić".

Svi znaju u Srbiji šta je i kako je. I bez obzira što je svakodnevica takva kakva je, Vučić i njegova vlast neće se promeniti opisivanjem stanja. Jeste činjenica da niko normalan dva meseca posle izbora na kojima je osvojio dvotrećinsku većinu u parlamentu ne razmišlja o vanrednim izborima, ali narod od takve konstatacije nema ništa. Mora se boriti za slobodu. Koliko god da je to teško, privilegija je boriti se za nju. Odavno smo zaključili da je Srbija pod naprednjacima zemlja apsurda, nepravde, najgoreg lopovluka i neslobode. Sve dok se opozicija neuozbilji, ne uhvati u koštac i ne bude pružala alibi takvoj vlasti, Vučić će moći da radi šta želi i kad želi.

Bez obzira na njegove reči i nameru, ti vanredni izbori su više nego verovatni zbog očekivane promene Ustava Srbija koja će morati da usledi ako dođe do konačnog rešavanja kosovskog problema. Vučić je već počeo da polako priprema narod na stavljanje tačke na ovu priču. Šta će se sve još promeniti u Ustavu, to se još ne zna, ali sve što se bude uradilo po tom pitanju ići će direktno na vodenicu kojim upravlja Vučićeva ruka. Većinu za tako nešto ima.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.