Samo misli

Ne želim da spavam Gledaju mi se zvezde Priča mi se sa tobom O bilo čemu O ničemu I svačemu Zaboravlja mi se stvarnost

jednog dana ima da te nađem da napokon budemo zajedno skuvaću ti čaj ti meni kafu pustiću ti moju omiljenu pesmu i plesaćemo uz nju kao dve budale biće nam lepo smejaćemo se slatko zagledaću se u tvoje oči i videćeš pravo u moju dušu a ti ćeš me pustiti da ja zavirim u tvoju potreban si mi da me slušaš da me čuvaš i krpiš kad se raspadnem zato što znaš da ću sve to ja za tebe raditi vidimo se nepoznata za sada osobo tražiću te u snovima

Ičega lepog

Mesec zna vidi svaku tajnu čuje svaku priču razume ne osuđuje dugo je već gluposti čovečanstva gledao da je na sve navikao svaku vrstu budale je upoznao da mu je svejedno i sa o će se smejati dok mu gledamo njega i očekujemo neko čudo

krov je moja najveća uteha moj raj na Zemlji moje svetilište moj nepostojeći strah pada moj vidikovac moj pogled na bakinu kuću moje prkošenje komšijama moja konekcija sa galaksijom moja povezanost sa stvarnošću

oslobodi svoj um pusti ga da luta nek obiđe svaki ćošak i sve nek protumači seti se zimskog dana kad ti je bilo 5 sneg, grudvanje, komšija i sankanje niz brdo seti se letnjeg popodneva napolju si sa drugarima počinje pljusak ali vama je i dalje lepo seti se jesenjeg jutra mrsko ti je da ideš u školu ali ipak odeš, zbog društva seti se prolećnog podneva šetaš parkom, možda ideš negde vidiš mlado lišće i pupoljke prijatno ti je, čak iako nema nikog pored nemoj um da zatvaraš počeće da izmišlja laži kako bi se zabavio priseti se dana kada je sve bilo savršeno

Za ruku sam te povukla Da me pratiš Da se ne izgubim Na putu ka nepoznatom Ne znam gde ćemo završiti Možda izađemo iz stvarnosti Ali znam sigurno Bićemo srećni

oslobodi svoj um pusti ga da luta nek obiđe svaki ćošak i sve nek protumači seti se zimskog dana kad ti je bilo 5 sneg, grudvanje, komšija i sankanje niz brdo seti se letnjeg popodneva napolju si sa drugarima počinje pljusak ali vama je i dalje lepo seti se jesenjeg jutra mrsko ti je da ideš u školu ali ipak odeš, zbog društva seti se prolećnog podneva šetaš parkom, možda ideš negde vidiš mlado lišće i pupoljke prijatno ti je, čak iako nema nikog pored nemoj um da zatvaraš počeće da izmišlja laži kako bi se zabavio priseti se dana kada je sve bilo savršeno