koje sretneš samo jednom u životu

pokažu ti šta je ljubav

nauče te kako se voli

i koliko se grli kada ti je iskreno stalo

one ne varaju

ne obećavaju uzalud

ne igraju prljavo

već sa čistom dušom

ponosno koračaju

dokažu ti da nije teško poslati poruku

setiti se važnog datuma

nazvati onako usput

bez ikakvog povoda

ili konkretnog razloga

sretneš ih jednom

svaki je uragan nosio moje ime

začula bih često

u prolazu

među ljudima

"to je ona"

ne znajući da li da hodam sigurnije

ili da usporim let

trudila sam se

uporno tvrdila da sam sanjalica

i da nas ovom planetom hodi na hiljade takvih

u maminim sam rečima prepoznala zaplete

očeve su me grdnje samo još više zbunile

hoću li ikada odgonetnuti sebe

zašto me svet tako išarano vidi

jednima sam osmeh

s druge strane obale

donosim nevolju

nije me bilo u knjigama

sve nekako polovično

kao da sam se rodila prva takva

baš takva

nisu me ni note do srži opisivale

korak-dva

pa pauza

sudarala su se mišljenja poput jakih vetrova

bejah i oseka i plima

veštica i Afrodita

moj je život sličio bajkama

a opet govorio sam za sebe

evo me sada

ponosno sam ista ona noćna mora

dolazim sa Meseca

pronađoh se sama

bez osvrtaja na glas ili misao tuđu

zađoh u dubine svoga bića

i horor i komedija

pustinja i oaza

ja

da, baš ja

ne devojka nalik na onu u pesmi

svakako ne ona iz vaše priče

smešno je i luckasto povezati me sa magijama crnim

pa zar na Mesecu ima zla

kažeš, ne znaš, nisi bio

gde je sve ova glava lutala

u gluvo doba noći

slušati Bajagu uz hladno pivo

gledajući zvezde

za mene nema boljih noći od takvih

slušaj me dok pričam o Van Goghu

i njegovoj Zvezdanoj noći

smej se kad mlataram glavom uz Kerbera

i pokazujem rock'n'roll znak

poziraj mi dok crtam

čitaj moje pesme

slušaj me dok sviram gitaru

pevaj sa mnom iako glasa nemaš

ne misli da sam staromodan

dozvoli mi da ti napišem pismo

da ti dođem kod prozora i tiho te zovnem

odgovori mi u dva ujutru

sačekaj da ti pustim pesmu za laku noć

sve ću to uraditi za tebe

samo me spasi jednoličnih

praznih

dosadnih konverzacija preko instagrama

poštedi me življenja života kroz kutijicu i jedan mali ekran

ne dozvoli da nemamo o čemu da pričamo

ne piši mi poruke

zovi me da izađemo

ja želim da dišem

gledam

čujem

osećam

želim da proživim trenutak

a ne da ga snimam kamerom telefona pa ga potom gledam

želim pravi život

da te gledam u oči

ne želim telefone

i ljubav preko društvenih mreža

spasi me tog istog šablona

sve mogu

gleda me kradom, ali ne znam tko.

Netko me voli dok lutam gradom,

prelazi cestu isto kao i ja.

Zavirujem u gomilu, promatram svijet,

netko me traži, ali ne, ne znam gdje.

Netko me voli, dušu mi nudi,

netko je stranac isto kao i ja.

Produži dalje neonska sjeno,

izdaje te želja u očima.

Večeras se ponovno raspitaj za me,

stavi ruke u džepove i kreni, kreni u noć.