Moon Dreamer

—

Čitajmo i plešimo – te dve zabavne radnje nikada neće naškoditi svetu.

Jednom kad oluja prođe, nećeš se sećati kako si je preživeo. Nećeš biti siguran ni da li je oluja zaista prošla. Ali jedna će stvar biti sigurna. Kad preživiš oluju, nećeš biti ista osoba kao pre oluje. Upravo zbog toga oluje i postoje.

Vi ste svakako bili zaljubljeni, zar ne? I to više puta, jesam li u pravu? Ali još uvek ne znate šta je to ljubav. Ne znate, tvrdim vam! Desilo vam se da plačete celu noć? I da loše spavate ceo mesec? Možda ste pisali pesme i pomalo se igrali idejom o samoubistvu? Naravno, znam kako je to. Ali to nije ljubav, ljubav je nešto drugo.

Izmedju nas je uvek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista više neće pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je najprirodnija stvar na svetu i kao da će doveka i bez promene ostati tu.

Ako sloboda znači nešto uopšte, ona znači pravo da kažeš ljudima nešto što oni ne žele da čuju.

Kao što kaže stara poslovica, pero drže tri prsta, ali radi čitavo tijelo. I boli.

Voleti nekoga isto je kao i useliti se u novu kuću. Isprva se zaljubiš u sve te nove stvari, svako jutro si ushićen što one pripadaju baš tebi i pomalo se plašiš da bi neko iznenada mogao uleteti i objasniti ti da je došlo do grozne greške i da zapravo uopšte ne bi trebao biti na tako divnom mestu. A onda tokom godina zidovi postanu oštećeni, nagrize ih vreme, drvo se tu i tamo ošteti i onda zavoliš tu kuću ne zbog njene savršenosti, nego zbog njenih nedostataka. Znaš joj sve kutke i pukotine. Znaš šta da učiniš kada ti zapne ključ u bravi, a napolju je jako hladno. Znaš koja se od podnih dasaka savije kada nagaziš na nju i znaš kako tačno otvoriti vrata ormana, a da ne škripe. I sve su to te male tajne koje znače dom.