unknown

dođi mi u zagrljaj,

da ti popunim praznine,

da ti oživim uspomene,

i ne pričaj ništa,

zaboravi šta je bilo,

ne misli o tome šta će biti,

grli i neka traje,

nismo se grlili dugo,

nismo bili ovako živi dugo,

pusti reči i ne pravdaj se,

pokušao sam ja da zaboravim,

ali tebe nikad nisam uspeo,

samo grli,

samo ćuti,

ne moraš ni u oči da me gledaš,

ne moraš ni usne da mi diraš,

samo grli,

pa posle i idi,

al’, evo, vraćaš mi malo života

i podsećaš me koga volim,

iako to nisam nikad ni zaboravio,

grli, mila, ne moraš mi ni čuti glas,

grli,

oprosti mi,

opraštam ti,

ćuti,

pusti da trajemo,

ne daj da se nikad završimo.

Jer nama nije moglo ništa ni vreme

ni ružne reči

ni moj alkohol

ni tvoja slomljenosti,

ni naša lutanja,

želeo sam da volim ponovo,

nisam uspeo,

samo stoj sa mnom ukopana

i neka stoje ove kazaljke,

neka ti se grči telo s mojim,

neka ti srce udara najjače sa mojim

mi smo uvek bili jedno

i ti to znaš

i kilometrima i milimetrima,

naše niti nikad nisu pucale

i bile su tako tanke, a tako jake

i nismo ih pokidali,

samo se sekli o njih

i tako si bolela

i tako sam boleo,

a sada pusti sve,

samo grli,

samo ćuti,

ne misli o tome šta je bilo i šta će biti…

to što nisi tu

jer ti i ja nismo jedno za drugo

ali to ne sprječava trenutke tupog nedostajanja

ne sprječava to da me poneki parfem u prolazu podsjeti na tvoj

ni to da me svaka treća priča podsjeti na tebe

ne sprječava stvarima da me sjete na tebe

ni danima da liče na naše

ni kiši da pada

a ako se sjećaš, padala je pri našem prvom susretu

i u svim našim ključnim trenucima

i eto

tvoje odsustvo mijenja puno toga

ali ne može neka sjećanja

i nadam se da nikad nećeš saznati 

Nisam nikad mislila

stvarno nisam

da je ovako teško

pustiti nekog

za koga znaš

da je pogrešan za tebe

Stvarno je teško

strpati sve te uspomene

u kofer i

gledati strašno puno

uloženog vremena kako

odlazi u nepovrat

Stvarno je teško