Fortes fortuna iuvat. 🌌

Sorry if I’m becoming distant. I’m trying to be there for myself now.

Kad bi ti otišla iz ovoga grada Kome bih levu ruku prebacio preko ramena A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao: “Priroda je puna mojih pogleda na svet”. S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći: “U ovom orahu možda raste moj sanduk Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno”. Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno, Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem Na osnovu cele šume i drugih elemenata! S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama. Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer. S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima, Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama. Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama. Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi, Kome bih rekao kako mi se čini Da u reci Ararat ključa kamenje I ko bi me zbog toga voleo? Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao: “Ona kaže balkonu da ga voli I balkon se sruši u tom času”. Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu I bilo kakav mesec prelazi preko smetova. S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga I ko bi me zbog toga voleo? Kad bi ti otišla iz ovoga grada, Govorio bih uzalud: Moje reči se ne bi ni na koga odnosile. Matija Bećković

kind of lame that graffiti is considered vandalism, while advertisements being forcefully beamed into my eyes via every inch of visible wall, road, and social media feed isn’t