CeporaOrg

Tijana Spasojević,  apsolvent Filozofskog fakulteta (smer Psihologija)

Jovana Stojić, defektološkinja

Milica Marjanović, socijalna radnica

Prva asocijacija na Ceporu mi je:

Tijana:  Prva misao na Ceporu mi je skok na kraju svake radionice.

Jovana:  Ljubav i pozitivna atmosfera.

Milica:  Smeh, povezivanje, zagrljaji, radost.

Iz Cepore sam dobila:

Tijana:  Moje iskustvo u Cepori je obeležilo stvaranje jedne nove perspektive pogleda na život. Dodala bih da mislim da sam postala zrelija i odgovornija upravo zato što sam stekla neke uvide tokom raznih aktivnosti.

Jovana: Bogata sam prvenstveno znanjem, ne samo teorijskim, već i praktičnim, a to mi mnogo više znači. Zavolela sam još više posao kojim ću se baviti i naravno upoznala sam mnogo dragih ljudi, sa kojima sad i sada u kontaktu. ❤️

Milica: Prostor da sama osmišljavam, kreiram, realizujem svoje ideje, kao i samopouzdanje da samostalno vodim grupu.

Jedno moje sećanje iz perioda volontiranja u Cepori:

Tijana: Mislim da ću zauvek pamtiti to što ukoliko kasnimo na radionicu (pa i samo pet minuta), deca izlaze napolje i počinju da nas traže. Jedan od lepih trenutaka u domu bila je i proslava jednog rođendana na početku radionice, kada su tu bila sva deca i svi su se lepo slagali, bez obzira što često znaju međusobno da se čačkaju. Omiljene radionice su mi pred kraj godine, zato što tad sumiramo utiske, svi su raspoloženi i pravimo čestitke. Takođe, završni događaj, kao i ostale dodatne aktivnosti, gde su sva deca i svi volonteri, su uvek puni emocija i prebrzo se odvijaju. Mislim da bih mogla da izdvojim puno lepih događaja sa radionica i nikako ne bih mogla da izdvojim samo jednu kao omiljenu.

Jovana: Najvise mi je upečatljiv bio prvi dolazak, kada su me svi prihvatili veoma dobro, a to je želja svakog od nas, da budemo prihvaćeni u društvu u kom smo. Pozitivna energija Maje i Jasmine je sjajna, naravno i drugih saradnika, ali njih dve su mi nekako posebno drage.

Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zbog:

Tijana: Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zbog sticanja i razvijanja veština, prijateljstava, nezaboravnog iskustva, a i da vide koliko vreme može brzo da leti. Napomenula bih, da mi se sviđa što uvek možemo da se javimo supervizorima (Jasmini i Lidiji), koje su tu da nas usmere i daju neku novu ideju, a istovremeno zadržavamo i samostalnost prilikom donošenja odluka.

Jovana: Preporucujem volontiranje jer možete dosta toga da naucite, da upoznate druge ljude, da se družite, da upoznate i sebe kroz različite igrice, a i što je najvažnije da znate na koji način da pristupite drugoj osobi sa određenom dozom empatije i sa poštovanjem.

Milica: Toga što ćete imati priliku da steknete dragoceno iskustvo u radu sa decom i mladima, povežete se sa njima, i budete im podrška u njihovom obrazovanju i razvoju. :)

Meni Cepora nije samo organizacija u kojoj volontiram, meni je Cepora postala porodica. Ako želite da upoznate uspešne ljude otvorenog uma koji imaju misiju u životu naćićete ih u Cepori. Iskusićete šta su to Ceporastične radionice, jer takvih nema nigde.

Jelena Čakmak,  Fandrejzer u Fondaciji SOS dečija sela Srbije

Prva asocijacija na Ceporu mi je:

Svetlo plava boja i zagrljaji (u Cepori je pozdrav grljenje).

Iz Cepore sam dobila:

U Cepori sam dobila priliku da u direktnom radu sa decom i mladima primenim ono što sam znala teorijski, a isto tako i tokom prakse naučim ono što nema u teoriji. Naučila sam da se snalazim u različitim iznenadnim situacijama, da improvizujem, da razmišljam izvan okvira, da se igram, da ima bezbroj načina da se jedna ista aktivnost sprovede... Naučila sam da osetim energiju grupe i da tome prilagodim svoj pristup u radu sa decom i mladima. Progovorila sam engleski prvi put na jednom internacionalnom treningu i nakon tog probijenog leda sada se prijavljujem na seminare i treninge na engleskom jeziku. Izlazak iz sopstvene zone komfora za mene kao introverta je postala normalna stvar u Cepori.

Jedno moje sećanje iz perioda volontiranja u Cepori:

Više puta se desilo da kao voditelji radionice dođemo sa jednim planom, i da taj plan postane nešto skroz drugo, a opet bude fenomenalno. Nikad ne znam o unapred jel će nam biti prisutno dvoje ili dvadeset dvoje dece, pa se prilagođavamo na licu mesta. Želim da istaknem jedan jedinstven događaj koji se dešava jednom godišnje, a to je okupljanje svih volontera i dece iz domova u Gavezu na Adi, koji je za sve nas zauzima posebno mesto u srcu. 

Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zbog:

Meni Cepora nije samo organizacija u kojoj volontiram, meni je Cepora postala porodica. Ako želite da upoznate uspešne ljude otvorenog uma koji imaju misiju u životu naćićete ih u Cepori. Iskusićete šta su to Ceporastične radionice, jer takvih nema nigde.

Još nešto što želim da kažem:

Cepora dosta ulaže u lični i profesionalni razvoj svojih članova. Prošla sam kroz različite obuke, treninge i seminare kako za profesionalni, tako i za lični razvoj, koje organizuje Cepora ili druga organizacija u koju me Cepora pošalje.

Više informacija o konkursu za volontiranje: https://forms.gle/TaECa8xvpEd43SqGA

Ovo je sjajna prilika da upoznate divne ljude, da učite od najboljih, da se upoznate sa osnovnim principima rada sa decom, ali i da upoznate sebe iz nekog potpuno novog ugla. 

 Biljana Banjac,  Saradnik za medije, komunikaciju i finansije u Belgiji

Prva asocijacija na Ceporu mi je:

Igra, smeh, deca, drugari, udah-iiiii-skok :)

Iz Cepore sam dobila:

Direktan rad sa decom svih uzrasta i iz različitih sredina, stvaranje navika i veština pisanja izveštaja, planiranja radionica i, pre svega, predivne prijatelje ❤️ Volontiranje u Cepori je bilo vredno iskustvo koje me je naučilo mnogo čemu, ne samo u profesionalnom radu već i na ličnom nivou i obezbedilo puno nezaboravnih trenutaka.

Jedno moje sećanje iz perioda volontiranja u Cepori:

Fantastične obuke volontera, nezaboravna deca i mnogo, mnogo emocija.

Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zbog:

U Cepori volonteri ne služe da kuvaju kafu i donose doručak, u Cepori se ne volontira da bi se "stavilo u CV". Ovo je sjajna prilika da upoznate divne ljude, da učite od najboljih, da se upoznate sa osnovnim principima rada sa decom, ali i da upoznate sebe iz nekog potpuno novog ugla.

Još nešto što želim da kažem:

Nedostajete mi :(

Više informacija o konkursu za volontiranje: https://forms.gle/TaECa8xvpEd43SqGA

Dragana Denčić, trenutno na radnoj poziciji aktivne mame 🙂

Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zato što ulaže u svoje volontere, daje im priliku da napreduju i usavršavaju se, ostvare nove kontakte i osećaju se društveno korisnim.

Elena Artamanov,  Koordinator prodavaca u NVO “Liceulice”

Prva asocijacija na Ceporu mi je:

Dragana:  Igra i smeh.

Elena: Zahvalnost.

Iz Cepore sam dobila:  

Dragana:  Nezaboravno iskustvo i znanje.

Elena:  Cepora mi je pružila nerealno mnogo znanja, iskustva i sreće ❤️

Jedno moje sećanje iz perioda volontiranja u Cepori:

Dragana:  Zagrljaji koje smo dobili od dece.

Elena:  Novogodišnje radionice kada deci iz domova delimo poklone i pravimo čestitke.

Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zbog:

Dragana:  Svega 🙂 Zbog ličnog razvoja, upoznavanja divnih ljudi... Jednom rečenicom, organizacija prepuna mašte ❤️

Elena:  Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zato što ulaže u svoje volontere, daje im priliku da napreduju i usavršavaju se, ostvare nove kontakte i osećaju se društveno korisnim.

Još nešto što želim da kažem:

Dragana:  Ja bih opet 😂

Elena: ❤️

Više informacija o konkursu za volontiranje: https://forms.gle/TaECa8xvpEd43SqGA

Milica Milenković, voditelj slučaja u Gradskom centru za socijalni rad, i voditelj Kluba za mlade u Cepori

Jelena Jović, školski pedagog

Prva asocijacija na Ceporu mi je:

Milica: Igra, smeh, zabava.

Jelena: Humanost

Iz Cepore sam dobila:

Milica: Praktično iskustvo rada sa decom i mladima, samopouzdanje, slobodu izražavanja, drage ljude. 

Jelena: Volontiranje u Cepori me je veoma obogatilo i umnogome ojačalo moje profesionalne kompetencije.

Jedno moje sećanje iz perioda volontiranja u Cepori:

Milica: Mala Drinka i radionica u polu mraku 😅, Veliki Moša-pesma Cepora i Moša 🤗, Predstava Splet okolnosti 😁

Jelena: Radionice sa akcentom na igre glume u grupama.

Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zbog:

Milica: Volontiranje u Cepori preporučila bih zbog vesele atmosfere, dobrog raspoloženja, igre, interakcije, inovacije, iskustva.

Jelena: Razvoj humanosti, maštovitosti i empatičnosti.

Više informacija o konkursu za volontiranje: https://forms.gle/TaECa8xvpEd43SqGA

....sve ove aktivnosti će biti predmet njegovog iskustva, on će ih lično proživeti, kroz praksu, a potom i sasvim doživeti, kroz refleksiju na to neverovatno iskustvo.

Uroš Kuzmanović, student andragogije FIlozofskog fakulteta u Beogradu

Prva asocijacija na Ceporu mi je:

Sloboda, razumevanje, zalaganje, rad, trud, osmeh, razigranost.

Iz Cepore sam dobio:

Kroz volontiranje u Cepori sam vežbao svoje komunikacione veštine, socioemocionalne kompetencije, rad u timu raznorazne prirode, sa decom i sa drugim volonterima, oslobađanje od sopstvenih stega i pritisaka sebi nametnutih sa kojima se svakodnevno borim.

Jedno moje sećanje iz perioda volontiranja u Cepori:

Prvo što mi je palo na pamet jeste okupljanje prošlog leta u Gavezu - jedno prijatno, rasterećeno druženje kojeg se rado setim. Mada mislim da ipak više od toga moje sećanje na Ceporu boje dečiji osmesi kada god bih im rekao nešto smešno, zanimljivo, neobično.

Drugima bih preporučio volontiranje u Cepori zbog:

Mislim da ima pregršt razloga zbog kojih bi za nekoga bilo dragoceno da volontira u Cepori i potrudiću se da ih razvrstam u dve kategorije - odnos sa drugima i odnos sa samim sobom. Što se prve kategorije tiče, budući volonter će imati priliku da razgovara sa drugim ljudima, i decom i volonterima, da deli svoja iskustva, da čuje tuđa, da razvija komunikaciju, da se igra, da radi u grupi, da bude deo tima, da oseti šta znači saradnja, da koordinira grupu, da daje predloge, da prihvata predloge... Što se tiče odnosa sa samim sobom, budući volonter će biti suočen sa različitim situacijama u kojima se do tada verovatno nije nalazio. Moći će da vežba samokontrolu, rešavanje konflikata, da razvija svoje samopoštovanje, sposobnosti aktivnog slušanja i aktivnog učestvovanja u zadatku sa decom...I sve ove aktivnosti će biti predmet njegovog iskustva, on će ih lično proživeti, kroz praksu, a potom i sasvim doživeti, kroz refleksiju na to neverovatno iskustvo. Svakako nešto što nadilazi razvijanje svih ovih pomenutih kompetencija jeste to što će volonter na svojoj duši i na svom umu osetiti šta znači raditi sa decom i kakve blagodeti to donosi.

Više informacija o konkursu za volontiranje: https://forms.gle/TaECa8xvpEd43SqGA

Kroz različite treninge, radionice, Cepora unapređuje veštine, komunikaciju, samopouzdanje volontera ali tu je i da nas nasmeje i da nam pomogne da bolje upoznamo sebe i naše mogućnosti. 

 Marija Lekić, diplomirani defektolog - specijalni pedagog, privatna praksa

Prva asocijacija na Ceporu mi je:

Putovanje.

Iz Cepore sam dobila:

Iskustvo koje svakodnevno primenjujem u radu, prijatelje, nove veštine.

Jedno moje sećanje iz perioda volontiranja u Cepori:

Moja poslednja radionica, sa decom iz Moše, koju sam ja vodila i koja je trebalo da traje 45 minuta a trajala je više od 2 sata, jer nismo mogli da prestanemo da se igramo i družimo. 

Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zbog:

Cepora brine o svojim volonterima isto kao što i brine o deci. Kroz različite treninge, radionice, unapređuje veštine, komunikaciju, samopouzdanje volontera ali tu je i da nas nasmeje i da nam pomogne da bolje upoznamo sebe i naše mogućnosti. A iskustvo koje steknemo u Cepori radeći na raznovrsnim programima je neprocenljivo.

Još nešto što želim da kažem:

Punooo mi nedostajete 😊

Više informacija o konkursu za volontiranje: https://forms.gle/TaECa8xvpEd43SqGA

Zbog mogućnosti da zaista učiš od iskusnijih, ali i da svoja novostečena znanja i veštine provežbaš kroz same aktivnosti. Zbog fantastične energije. Zbog izuzetno kvalitetne obuke volontera. 

 Marija Jovanović, specijalni pedagog, stručni saradnik u Cepori

Prva asocijacija na Ceporu mi je:

Krug, prihvatanje, pravo na grešku jer nema greške, dom, smeh, plava, zagrljaj.

Iz Cepore sam dobila:

Meni je volontiranje u Cepori došlo baš kad je bilo potrebno (pred kraj faksa), tj. u pravom momentu da teorijska znaja oživim praktičnim iskustvima. Tokom volontiranja sam definitivno unapredila veštinu vođenja grupe, ali i spoznala šta mi više a šta manje godi da radim i realizujem od aktivnosti.

Jedno moje sećanje iz perioda volontiranja u Cepori:

E**** i "crkva, crkva, bog, bog" uz pokret i ritam. Ali to ne može rečima da se prenese, to moraš da vidiš, osetiš i da se zaraziš ritmom, a onda da preneseš i svim ljudima koji ne znaju bas puno ni o Cepori, ni o tom domu, ni o E****, ali i 6-7 godina nakon toga i dalje na pomen crkve svi kažemo "crkva, crkva, bog, bog".

Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zbog:

Zbog mogućnosti da zaista učiš od iskusnijih, ali i da svoja novostečena znanja i veštine provežbaš kroz same aktivnosti. Zbog fantastične energije. Zbog izuzetno kvalitetne obuke volontera.

Još nešto što želim da kažem:

Taj osećaj posle radionice u domu i ti zagrljaji i to kad ti potrče u susret, to je nešto što ti ostaje kao najlepše sećanje za ceo život.

Više informacija o konkursu za volontiranje: https://forms.gle/TaECa8xvpEd43SqGA

Pozitivna atmosfera, osmišljen program tako da svako može da nauči dosta toga što može kasnije da primenjuje kroz dalji rad. 

 Branka Buha,  specijalni pedagog - pripravnik u Centru sa socijalni rad

Prva asocijacija na Ceporu mi je:

Zanimljivo, korisno i kvalitetno provedeno vreme.

Iz Cepore sam dobila:

Prvo iskustvo sa prevencijom, veštine i znanje od radionica iz kojih sam naučila elemente koje primenjujem i sada.

Jedno moje sećanje iz perioda volontiranja u Cepori:

Škola mašte u okviru koje smo radili sa učenicima nižeg razreda, svako druženje je nosilo sa sobom divne stvari. Pravljenje lutki je bilo genilano.

Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zbog:

Svim budućim strucnjacima bih preporučila da idu korak po korak, gde bi Cepora bila zasigurno među prvim. Pozitivna atmosfera, osmišljen program tako da svako može da nauči dosta toga što može kasnije da primenjuje kroz dalji rad. Smtaram da je jako bitno prvo iskustvo u struci, te da se kasnije samo nadovezuje, a da je Cepora odličan izbor.

Još nešto što želim da kažem:

Sertifikate uredno čuvam i s vremena na vreme se podsetim kako je bilo divno raditi sa vama.

Više informacija o konkursu za volontiranje: https://forms.gle/TaECa8xvpEd43SqGA

Nikola Savović, Saradnik za odnose sa donatorima u Fondaciji SOS Dečija sela Srbija

Prva asocijacija na Ceporu mi je:

Kad te dete uhvati za ruku :)

Iz Cepore sam dobilo:

Iskustvo učestvovanja na radionici sa 20+ mališana, veština balansiranja zabave i edukacije.

Jedno moje sećanje iz perioda volontiranja u Cepori:

Pesmica koju su mi pevali za rođendan na radionici, Video poruka tokom korone, fudbal u dvorištu.

Drugima bih preporučio volontiranje u Cepori zbog:

Zbog neopisive povezanosti sa klincima koji kroz ovaj svet idu malo drugačijim stopama.

Više informacija o konkursu za volontiranje: https://forms.gle/TaECa8xvpEd43SqGA

Prva pomisao su mi deca koja čim ugledaju nekog ko je iz Cepore viču razdragano Cepora! Njima to stvarno znači i Cepora je za njih kao neki baš dobar prijatelj. 

 Ivana Stamenković, psiholog  u Domu za decu ometenu u razvoju

Prva asocijacija na Ceporu mi je:

Šarena lopta sa mnogo različitih oblika i boja ali savršeno usklađenih u meku, toplu celinu sa kojom se može igrati, maštati a koja može biti i mekani jastuk i trenutno dečije utočište ❤️

Iz Cepore sam dobila:

Stvarno lepo iskustvo, dosta ideja za radioničarski rad sa decom koje sam mogla da iskoristim i iskoristila sam na jednom od svojih narednih poslova.

Jedno moje sećanje iz perioda volontiranja u Cepori:

Prva pomisao su mi deca koja čim ugledaju nekog ko je iz Cepore viču razdragano Cepora! Njima to stvarno znači i Cepora je za njih kao neki baš dobar prijatelj. Dešava mi se da srećem u gradu decu iz domova sa kojima sam bila u kontaktu tokom volontiranja u Cepori i oslove me nekad sa Cepora, nekad sa Ivana, svakako osetim koliko im je taj kontakt bio značajan, obrate mi se sa ljubavlju i poštovanjem.

Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zbog:

Zbog poznanstva sa divnim osobama, super ideja za rad sa decom i mladima, povećanja senzitivnosti za rad sa marginalizovanom populacijom. Cepora diše jednim stabilnim ritmom iako je sistem koji je u stalnom kretanju i promeni.

Više informacija o konkursu za volontiranje: https://forms.gle/TaECa8xvpEd43SqGA

Volontiranje u Cepori me je podsetilo da nikada ne  prestajemo da budemo deca, da ne treba da zaboravimo da se igramo, da kroz igru učimo i razvijamo se, i da pomažemo drugima da se razviju.

Nikolina Stupar, apsolvent Filozofskog fakulteta, Odeljenje za Psihologiju

Prva asocijacija na Ceporu mi je:

Dečiji osmeh

Iz Cepore sam dobila:

Volontiranje u Cepori me je podsetilo da nikada ne  prestajemo da budemo deca, da ne treba da zaboravimo da se igramo, da kroz igru učimo i razvijamo se, i da pomažemo drugima da se razviju. Naučila sam da bolje reagujem u odredjenim konfliktnim situacijama, da koordinišem aktivnostima grupe i još mnogo toga. Pomažući deci da nauče ili urade nešto, da steknu neke veštine, razvijala sam se i ja u radu sa njima. I još uvek se razvijam i radujem svakoj aktivnosti. :)

Jedno moje sećanje iz perioda volontiranja u Cepori:

Bilo mi je simpatično što me je na prvih nekoliko radionica nekoliko dečaka i devojčica pitalo da li sam poznata, te da su me videli preko Tv-a. Bila sam zbunjena, jer isprva nisam uspela da shvatim zašto me to pitaju, pa sam na kraju saznala da sam im zaličila na neku pevačicu. Još samo kad bih znala da pevam. 😂

Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zbog:

Nikada, ali baš nikada nije dosadno :) Osim veština i znanja, steći ćete prijatelje, družićete se sa decom, upoznaćete njihov način razmišljanja, čućete kako veselo  uzvikuju "Cepora" čim vas spaze kako ulazite u dom i kako jure niz stepenice da vas dočekaju. Neće uvek biti poslušni, ali ko je od nas bio?  Pomagaćete im da urade neki zadatak, da reše sukob sa drugom/drugaricom, da pobede u nekoj igri, biće tu mnogo pitanja koja čekaju odgovor. Osim radionica sa decom, Cepora organizuje i mnoge druge aktivnosti u koje ćete moći da se uključite. Za svakog ima ponešto. :) Mogla bih da pišem još, ali najbolje je da nam se pridružite, i da sami vidite kako je volontirati u Cepori. :)

Više informacija o konkursu za volontiranje: https://forms.gle/TaECa8xvpEd43SqGA

Bilo je teških trenutaka, kada u domu ili radu sa mladima vidite ili osetite stvari za koje mislite ne možete da ih promenite, a onda kažete Cepori i Cepora zajedno sa vama to promeni. Cepora uvek nađe način.

Marija Panić, specijalni pedagog, nastavnica u Čikagu

Prva asocijacija na Ceporu mi je: 

 Plavi Leptir Srce

Iz Cepore sam dobila:

Cepora mi je pružila iskustvo koje nikada ni na jednom drugom mestu ne bih dobila. Ne samo da su nesebično delili znanje i iskustvo koje su imali sa svim volonterima, već su bili tu da pomognu i kad je najteže. Bilo je teških trenutaka, kada u domu ili radu sa mladima vidite ili osetite stvari za koje mislite ne možete da ih promenite, a onda kažete Cepori i Cepora zajedno sa vama to promeni. Cepora uvek nađe način. Cepora te uči da se igraš i da budeš srećan. Cepora ne pomaže samo drugima zbog kojih si i ti kao volonter tu, Cepora pomaže i tebi da se oslobodiš i postaneš svoj! Cepora nisu samo ljudi koji vode Ceporu - Cepora su svi oni koji je čine.

Jedno moje sećanje iz perioda volontiranja u Cepori:

O mojim sećanjima i anegdotama iz perioda volontiranja u Cepori mogla bih pričati danima. Ali najdraže su mi uvek bile dve stvari. Prvo sreća na licima dece i mladih na predstavama koje smo sa njima radili kada posle straha od neuspeha, treme i panike shvate da su uradili pravu stvar i da se ljudima to zapravo sviđa i shvate da oni ipak vrede ❤. A druga stvar koja mi uvek ispuni dušu je energija skoka svih Cepora ljudi na završnoj radionici u Gavezu! To je energija koja svet čini boljim!

Drugima bih preporučila volontiranje u Cepori zbog:

Ako jednom postanete deo Cepore, uvek ćete imati porodicu kojoj se vraćate kad god zatreba i ako to želite (verujem da ćete želeti). Ja sam u Cepori volontirala par godina (da ne kažem broj) onda sam napravila pauzu, ne što mi je dosadilo ili me smorilo, već iz privatnih razloga. Ali kad god mi se pružila prilika otišla sam da se družim sa Ceporom i uvek sam se osetila kao kod kuće.

Još nešto što želim da kažem:

Ako mislite da vas ljudi zaboravljaju tokom godina varate se. Pogotovo vas neće zaboraviti oni koje vi niste zaboravili. Na poslednjem okupljanju u Gavezu prošlog leta došla sam da iznenadim sve i sama se iznenadila kada sam čula poznat glas koji zove moje ime iz sve snage. Okrenula sam se i očekivala dečaka sa kojim sam radila koju godinu pre toga, a ugledala momka višeg od mene. Bilo je toliko emotivno da sam mogla da plačem od sreće, ali sam se umesto toga samo smejala jer su iza njega bili skoro svi sa kojima sam radila. Puno zagrljaja i ljubavi u istom danu. 💞

Više informacija o konkursu za volontiranje: https://forms.gle/TaECa8xvpEd43SqGA

Мина је упознала Цепору пре неких годину дана и од тада је учествовала у сваком пројекту. Цепора јој се "на прву лопту" допала због приступа предавача, енергије на радионицама и тема које се на њима обрађују. 

Каже да Мина пре Цепоре и Мина сад није иста особа.

Каже да, чак и после те прве радионице, и да није наставила да долази, осетила би се промена.

Али пошто је, на обострано задовољство, наставила, сада се много лакше носи са не тако блиставим одељењем, и, генерално, има више храбрости да се супротстави другима и да “пусти себе напоље”.

"Ја мислим да бих ја полудела да немамо ово недељом."

"Драмимо заједно" радионице су место где се осећа прихваћено, где може да изрази себе и где је "чудно" нормална ствар.

Милица (Кими): "Мина је краљина једна која је дуго била некако прикривена. Није изгледала као особа која може да буде толико духовита и с којом можеш баш онако лепо и отворено да причаш о свему. Она је просто и у школи и на фолклору и на стреличарству (ни случајно немојте да кажете стрељаштву) испуњавала једну врсту улоге, тј. друштво ју је схватило на један начин, и тиме је заробило да она није ништа боље од тога и да не може да их убеди у супротно, јер је утисак већ формиран. То је за нас младе опште познати проблем. 

Е па, Мина некако престаје да обраћа пажњу на то и пушта да “Цепора Мину” види више људи. 

Мени је много драго што некако заједно пролазимо кроз све те ствари, ал’ на толико забаван начин - ми се толико смејемо и градимо неки потпуно нови угао посматрања тих проблема. А онда одемо у Цепору и буде нам још лакше. Нема Цепора стварно даје крила. 

И да, баш сам срећна што имам таквог компањона."

(Фотографија са представе “Погледај се”)

Više o projektu “Dramimo zajedno” na:

http://cepora.org/dramimo-zajedno/

Сви ми имамо своје звери, и већини је веома тешко да се суоче са њима. Поготово пред другима. Али када имаш поверења у те друге и кад се не плашиш осуде или исмевања, те звери остају надјачане, ти ојачан, а група  срећна, јер је део тебе.

Теа нас је упознала у оквиру вршњачких едукација и каже да је била под утиском невероватне количине позитивне енергије.

Кад помисли на Цепору, осети срећу, слободу и мало се изнервира, јер поверење није емоција, па не зна како то да именује.

Али је подсетимо и на борбу са страховима.

“Први пут сам у оквиру “Драмимо заједно” радионица имала довољно снаге да признам себи, и другима, оно што ме највише мучи. У почетку је било стресно, али касније сам схватила да ми је много помогло.”

Такође, свиђа јој се начин на који кроз вежбе долазимо до закључака о стварима за које не бисмо помислили да су значајне.

Од радионица има и директну корист - научила је да савлада трему, напредује у тимском раду и научила је да препозна тренутке кад неке ствари (не)треба рећи или урадити.

“Ништа слично овоме нисам раније видела. Драмимо заједно, као и све Цепорине радионице, врло добро утиче на моје сагледавање ствари. Сусретом са различитим људима и мишљењима напредујемо у разумевању тога да наш начин није једини”. О Теиној импресији говори и то да од прве Цепора-радионице није пропустила ниједну следећу и да је довела бар још 5-6 другарица, од којих једну чак и знате... ТатЈану. 

Više o projektu “Dramimo zajedno” na:

http://cepora.org/dramimo-zajedno/

ТатЈана jе Цепору упознала пре 4 месеца и прво што је помислила је било “Ово је једна од најбољих ствари са којим сам се сусрела”.

На почетку је рекла да није баш “грљив” тип особе, али смо јој показали супротно, можда зато што кад помисли на “Драмимо заједно” радионице, помисли на срећу, опуштеност и прихваћеност.

Каже како овде боље упознаје себе, и друге око себе; проширује знање о темама које су је одувек занимале, али за које није имала баш праве саговорнике; проналази разне приступе решавању проблема, за шта каже да пре није баш била способна, јер није ни знала да их има више. То је схватила када је упознала различите људе, са различитим перспективама.

Оно што јој се највише свиђа је то што овде нема много правила, оцењивања, ништа није погрешно и нема наставника који глуме ауторитет већ су сви једнаки. Волела би да овакав приступ постоји и у школи.

Раније није имала идеју да овако нешто постоји у нашој земљи. Радионице су јој веома драге као и људи које је упознала.

“Баш ми помажете да схватим ко сам ја као особа и бескрајно сам захвална свим људима који организују ово на свему што раде :) “

Projekat Dramimo zajedno jedan je od deset pobednika konkursa Centrifuga za 2017. u okviru programa Superste.net. 

 Više o projektu “Dramimo zajedno” na:

http://cepora.org/dramimo-zajedno/

Претходне приче о средњој школи су биле јако носталгичне и слатке, са неком лепом емоцијом на крају. Можда зато што су сви они завршили с том школом, с којом ја још ову годину бијем битку. 

Кажу за ове године у којим сам да су најбоље. А ја једва чекам да прођу. 

Није овде ствар само средње школе и дешавања у њој, већ и изван ње. Сам тај процес сазревања вуче са собом доста боли, преиспитивања, суза, пууно суза и нервирања (и око битних и око небитних ствари). Ово су године кад ти се све дешава по први пут, и кад се негде дубоко у себи плашиш свега и свих, јер си сад најрањивији. 

На школу гледам у смислу образовања и у смислу боравка у њој. 

Ова прва перцепција ми никад није била проблем. Увек сам била организовани штребер. И јако ми је драго због тога. 

Ал ова друга... Јако зззз...езнуто. 

Не бираш одељење. И ако се не уклапаш, јако је напорно, јер си приморан да 5-6 сати, 5х недељно проводиш у том непријатном окружењу, које зна да те спутава. 

То јесте "челичење" и спремање за живот, али ја некад не желим да се спремам за живот. Желим да, ако сам много тужна због нечега, то време у школи прође што брже и што безболније. Ал' ко ме пита. Само ми кажу- "Које ти то проблеме имаш са 17 година?" 

Тешке. За мене тешке. Јер се први пут сусрећем са њима. 

 И можда ћу и ја кад изађем из ове институције имати тај носталгични смешак на лицу, сетићу се шта сам писала овде, и онда се још више насмејати, али сад се не смејем. 

 Сад чекам време. Чекам да ме прође.

Милица, 17 година, ученица средње школе

Više o projektu “Dramimo zajedno” na:

http://www.superste.net/project/dramimo-zajedno/

https://www.facebook.com/DramimoZajedno/