Does it really matter?

Имам утисак, како год да се спремим, није довољно, увек нешто јебено зајебем. Не верујем да ћу ово добити, и сама сам крива.

На крају се испоставило да и нисам имала неке шансе 😅

Јутро је савршено за спавање или читање хп-а, а мени се желудац окреће. Покушавам да утешим себе мишљу да ће за пар сати све бити готово, али наравно не помаже. Да је само код гоце, не бих имала проблема, али драгана знам каква је и како би могла да ме сможди за глупост. Када бих само могла да убрзам време до вечерас... Само да прође, да се не избламирам, да их не увредим и да ме не задрже.

Прошло је.

Спалила бих се, заиста. Мрзим, мрзим, мрзим све у вези са факултетом, не знам који ми је мој требао мастер, а признајем да сам ОСЕЋАЛА да би се могло десити да браним рад у петак. Само то да прође, јебем ти живот, шта ми је ово требало. Само да успем да набавим све што ми треба и да се не сјебем на јебеној одбрани.

Па, пошто никада ништа у мом животу не може да иде нормално, синоћ ми је рикнуо комп и морала сам да завршавам мастер на фону. При том сам менторки, која ће ме задавити, послала погрешну верзију прво. Још имам среће што је комп и оволико издржао, не могу ни да га кривим толико, матор је. Само да ми одобри да је најзад све ок, да могу да идем да јебено штампам више, да не мислим и да завршимо, иако појма немам ни шта ћу да причам тамо. Само се надам да ме неће давити, да ме неће смарати, да неће много очекивати и да ће све то само јебено проћи. И да видим шта ћи да им купим.

Најгоре од свега је што уопште не би требало толико да се потресам око свега овога, најнормалнија ствар на свету, нисам ни најгора, али ето, анксиозна глупача.

Спалила бих се, заиста. Мрзим, мрзим, мрзим све у вези са факултетом, не знам који ми је мој требао мастер, а признајем да сам ОСЕЋАЛА да би се могло десити да браним рад у петак. Само то да прође, јебем ти живот, шта ми је ово требало. Само да успем да набавим све што ми треба и да се не сјебем на јебеној одбрани.

Па, пошто никада ништа у мом животу не може да иде нормално, синоћ ми је рикнуо комп и морала сам да завршавам мастер на фону. При том сам менторки, која ће ме задавити, послала погрешну верзију прво. Још имам среће што је комп и оволико издржао, не могу ни да га кривим толико, матор је. Само да ми одобри да је најзад све ок, да могу да идем да јебено штампам више, да не мислим и да завршимо, иако појма немам ни шта ћу да причам тамо. Само се надам да ме неће давити, да ме неће смарати, да неће много очекивати и да ће све то само јебено проћи. И да видим шта ћи да им купим.