скупљач перја

kroz grane naše budućnosti  struji vjetar mogućnosti

ugledah nešto lijepo i dalje sama lutam sopstveni me đavoli tjeraju iz vrtova odabranih čudni stranci, puni jada i instinktivne borbenosti bez bolesti, kajanja i straha od opasnosti prate me čeznući za svijetlom zemljom sami u gomili, banalizovani bezvlašćem i trgnuti sa lanca obmanjuju me povremeno i čine da ponovo kročim pogrešno smrt je grijeh i najveći slad svetost i amanet onih davno prije nas iz mene i sviju njih će postati djeca zla i ona koja će biti drakonski proždrta od zlih naš vladar ne posjeduje skrupule šta dvoji bijelo od crvena, kad oba nose breme isto teška? na megdanu dokazuju suprotnosti znajući da je svaka istina jezivija od straha i svake njene mračne vizije iz zemlje klija đavolje sjeme on je u korijenima a u korijenima je bit

slušaću sve osluškivati palminu koru i kokos kako se kotrlja  niz beskonačne pješčane plaže zauvijek i uvijek i uvijek zvono sudbine koje odjekuje u beskonačnost zauvijek probija zvučni spektar miljama i godinama u beskraj eho putuje decenijama zvučni zid vibrira kohezija, koherentnost vrijeme ne postoji tračak, iskra u ognju vasione

Прошетај кроз моју кожу на сат-два па се онда презнојен раскомоти у својој.

Њих је изненађивала моја удубљеност, као што је мене запрепашћивала њихова површност.