#zelenislon

Htjela bih da idem kući napokon.

Ovo pakovanje kofera je never ending story. I muka mi je, majke mi.

Otkad znam za sebe, mi nismo imali našu kuću, naš stan. I uvijek je bilo: malo-malo, pa haj' se seli. I to je super zanimljivo kad si dijete. I super je zanimljivo i kad odrasteš.

To je malo-malo pa nova ulica, novi kraj, novi ljudi...novi prozor za isto nebo.

I strašno sam voljela to. Da nemam nešto što zovem dom. Da uvijek mogu naći novi.

Toliko sam to voljela da sam bila potajno tužna kad smo kupili naš vlasitit stan i kad sam dobila svoju vlastitu sobu. Mogla sam čak da odaberem da mi zidovi budu plavi, pa kasnije dinjasti. Pa mi je ćaća psovao kad je morao da guli stare boje sa zidova, da bi nova ispala baš onakva kakvu ja želim, a sve to dok sam ja na Uni, jer čovječe, nemoj da mi propadne ljeto, ali nemoj ni da soba ne bude dinjasta.

Eto, to je bilo malo bezveze, jer ta soba je sad zauvijek tu i nemaš drugu bez obzira na boju.

I onda sam opet našla nove sobe i prozore i mogla sam da vidim kosturnice, nebo i krošnje stabala kroz te prozore, da udahnem smog i da znam da sam kod kuće.

I uvijek sam bila presretna kad sam mogla da se pakujem, da idem.

I onda sam našla onaj prostor između tvojih ruku koji je mogao da bude baš savršen dom, baš savršena kuća.

Odatle sam mogla da vidim sve što mi srce poželi i tu mi niko nije mogao ništa.

Ja sam baš kontala da je moje srce lijepo ušuškano u tuđe ruke i da ne može više ništa da mu se desi.

I nekako sam smetnula sa uma da je ostao mali dio za koji sam saponom zakačila tebe, dok nisi pogledao drugu djevojčicu i rekao mi da želiš da te otkopčam da odeš tamo.

Da se zakopčaš na drugo mjesto.

I onda sam ja mislila da li je tebi ljepše tamo i da li ti više nije lijepo tu.

I zaboravila sam da sam ja zakopčana na drugo srce, a ne na tvoje i da nemam pravo da mi bude teško, ali eto jeste.

I rekla sam ti da možeš da ideš, da budeš drug neke druge djevojčice i da ću ja da ostanem tu da se igram ako slučajno poželiš da svratiš u moje dvorište.

Eto, tako si malkice slomio moje srce onda kad sam baš očekivala da je ono sigurno i da više niko ne može ništa da mu uradi.