#stradanje

UPOTREBA ČOVEKA

ALEKSANDAR TIŠMA,AKADEMSKA  KNJIGA 2010

Upotreba čoveka, je roman koji se otvara kao višestruki dnevnik u paralelnim vremenima i prostorima, pre, za vrema i nakon WWII rata. U nekoj pravolinijskoj dimeziji stiče se utisak da će biti reč o dnevniku neke palanačke gospodjice iz Andrićevih pribeleški; kad pročitamo nekolika prvih stranica; a onda se susrećemo sa preciznim opisom upotrebe čoveka paradigmatično obuhvaćenim u krugu. Od početka do kraja živimo sa glavnim likovima knjige; gradjanima Novog Sada; sredini koja je specifična jer taj prostor dele :Madjari, Srbi, Nemci i Jevreji. Vezuju ih prijateljstva, ljubavi, strasti, patetika, na koncu i mržnja.Ova poslednja izlazi na svetlost dana kad IV Rajh ulazi na vrata Novog Sada. Onda sve postaje nekako drugačije obojeno izmedju svetlosti i tame; izmedju dobra i zla u Tišminom opisu psihologiji svesnog i podsvenog u graničnim situacijama spoznajemo do kojih granica čovek može pasti duboko u blato.

Slobode izbora nema; čovek je samo lutka koja se batrga na koncima koje poteže neko drugi. Kroz Turobna vremena provejava estetika lepote dok jedan od likova čita nemačke klasike momku svoje kćeri; nadajući se da će uspeti da izbegne sudbinu miliona evropskih Jevreja.Uveren do apsurda da jedna nacija koja je svetu darovala Getea i Šilera ne čini ono što čini; kao da će ga sama umetnost izbaviti iz tog vrtloga bezumlja. Njegova kćer na to sve gleda sasvim drugačije dok jednog dana ne otrkiva da ovozemasljki svet kao ni očeva kuća nije oaza sigurnosti jer završava u „Kući ljubavi“ koncentracionog logora.Vera Kroner, upečatljiv lik; devojčice koja je naglo probudjena i prinudjena da se bori za opstanak, podsećajući nas da je životni kod takav da je instinkt kao „volja za životom“ najači u čoveku. Preživeće logor i vratiće se u sredinu gde više ne pripada.

Svi likovi kao pojedinačni i posebni porteti jesu jedna fenomenologija u kojoj Tišma razvija dosledno psihologiju nasilja nad čovekom u više dimenzija: fizičkom, duhovnom, materijalnom.Liliteranim koracima; napred nazad; kao u nekoj simfonijskoj struktri :Adagio, Allegro,Pocco;  zatvara slike sa izložbe pred kojim ne možemo ostati ravnodušni. Čovek je čoveku najveći vuk, pa makar ti to bila i sama majka, brat ili blizak prijatelj.Neko bi možda rekao da je ovo Tišmino delo tekst koji se teško čita ali on the contrary..Nasuprot tome Upotreba Čoveka je epistola za sva vremena, jer istorija pa i prilike kao i deja vu situacije se ponavljaju.

n.b. O umjeću pisanja Aleksandra Tišme, nećemo pisati ništa jer puno toga pisano o njemu …kao da je ovo delo njegovo vrhunsko.. umetnost jeste „Čežnja da se ovaplotimo u večnosti“, pa ako Gutenbergova galaksija opstane, ostavriće se i želja našeg pisca koji je u rangu sa nekim dobitnicima Nobelove nagrade za književnost. Jer, na žalost nagrade ne dobijaju oni koji bi trebalo nekad već neki sasvim drugi..

Tople preporuke..za čitanje i ne odustajte do kraja poslednje stranice.

Anja Weber, filozof

#gallery-0-4 { margin: auto; } #gallery-0-4 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 33%; } #gallery-0-4 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-4 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

ia WordPress Themes — WordPress.com.