Take A Break(Serbian version)
(This post will be in Serbian only,sorry,if you're interested I could personally explain in the dms or notes the gist of it all. Basically a song fic inspired by the song from the Alexander Hamilton Musical,more or less just tailored to fit the characters in question.) Песма у питању Hamilton -Take A Break- Lyrics ---- *Косово и Метохија заједно вежбају староцрквенословенски језик,коришћен најчешће у цркви* -"Единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь-девѧть" (единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь-девѧть ) Косово крене ,па онда и Метохија са њим : -Добро, единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь(единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь-девѧть) Косово: *прекине сина и понови да би Метохија правилно рекао* -Седьмь-осмь-девѧть (седьмь-осмь-девѧть) Метохија : *понавља по своме ко да га није ни чуо* -Седьмь-осмь-девѧть (седьмь-осмь-девѧть) КиМ: *понављају бројеве како ваља* -Единъ-два-три-четыре-пѧть-шесть- седьмь-осмь-девѧть! .... Србија: *пише писно своме брату Прежанину*-"Мој најдражи, Милане, сутра и сјутра и сутра, Полако ми се зближавају кроз дан и дан Ја верујем да ћеш знати део текста у коме алудирам на стару трагедију где не морам да помињем чак ни имена Они мисле да сам попут Шкотског Мекбета,и да је амбициозност моја глупост Свезналица сан , велики гњавеж, ах скоро па невиђени. Аустрија је Банкуел, Осмалија је Мкдуф А Царска Русија са народном не мисле да ћу преживети ове царске душмане.-А онда ту си ти,преко плаве велике реке Да л` мораш живети тамо далеко ,преко тог плавог великог Дунава? Мисли о теби се смире Али онда добијем ново писмо И онда не могу сакрити своје искрено узбуђење-" *Одједном је усред писања прекине весео глас , уплашивши је загрљајем од позади и искреном бригом у гласу* Косово: *издахне сав изнервиран њеним константним радом * -Аман,узми одмор! Србија: * оставља папир и перо,диже руке у знат предаје*- Ево-ево,идем! Косово: -Имамо мало изненађење пре вечере и просто не може да чека! Србија: -Ево бићу ту за минут,сачувај ми тањир... Косово: * погледа је горко и спусти му тон гласа, ко да недо Бог, јој можда прети*-Весна . . . *Мила му сестрица устаје ,смешкајући се ,да му умири љутњу одговара'''Важи, важи!'' . Њих двоје крену из Веснине собе ка дневној соби, руку под руку, Косовац води Србијанку* -Твој син има девет година данасИма нешто што би волео да ти каже Вежбао је цео дан Свето,ајде покажи јој. Метохија: *дође до њих,правећи се важан ,крене да пева-збори као Дечански монах*-Мамице,мајчице види! Име ми је Светислав Ја сам Метохија, смислио сам ову песму само да ти покажем И управо сам напунио девет Ти можеш смислити риме али ме можеш писати моје! Србија: -Молим! ? *чучне да га боље чује, изненађена како јој син лепо уме да пева* Метохија: -Вежбам старословенски и свирам гусле са својим оцем! *одговара поносвно и гледа у Косово повремено док му он пљњска рукама као инструментал* -Имам тетке и тече али хоћу малог бату! *Србија и Косово се погледају,обоје мало зацрвене тј. док Србија није потврдила са кезом ''Добро'' чиме се Косово зацрвенеп попут божура*-Моја мама жели да спаси наш род! Единъ-два-три-четыре-пѧть ! (Браво!) *након што исхвале и изљубе заједничког сина јединца пусте га да оде,оставши само њих двоје у кући. Метохија се враћа назад своје ујаку-стрицу назад у Црну Гору* Косово: * проба да је загрли чим види да је устала* -Дај одмори се. Србија: *погледа га и загрли га ко да га није грлила сто и нешто година,сва насмејана од малочасног наступа коју су добили од Метохије* -Хеј,син нам је био савршен! Косово: *мало се надури,мења тему да би је набедио да прекине са послом и да проведу време заједно ,само њих двоје или чак и продужена фамилија ако треба* -Ајде с`нама бегај да се одморимо,можемо на близу неког манастира? Србија : *поцрвени и тужан му осмех подари,помази му образ да му бригу склони с`лица* -Дардане,имам тренутни превише обавеза. Косово: *погледа је са молбом у гласу,мази лице уз њену руку и алудира на нешто друго,проба да је убеди опет*-Можемо да се одморимо у краљевском двору,мислим да би дао! Има једна река коју знан . . . (-Знам ....)И близу њега предиван парк! (-Волела бих да одем...)*крене да је пољуби, знајући њу и у какву невољу упада осећа се ко да је сваки моменат са њом можда и тај задњи* Ти и ја бисмо могли тамо сами кад падне мрак...~? Србија: * издахне и врати му пољубац ,прошапута му и да потврду*-Пробаћу да се извучем. *Тамо далеко,преко плавога Дунава,млади Лала чита писмо сав насмејан и узбуђен. Одлучи да сам својој милој сестрици пошаље једно писмо. Иде помало овако* Војводина: -"Моја најдража Весна Мораш се помирити са Аустријом Седи с`њим и направите компромис Немој стати док се не договорите,де! Твој омиљени млађи брат Милан,те поцећа Има неко ко те подржава горе преко реке.У писму које сам добио од тебе пре две недеље Приметио сам зарез усред једне реченице Променило је значење,да ли си ово намеравала? Са једним покретом руке си скратила моје мирне дане,писало је...''Мој најдражи Милане''Са зарезом након 'најдражи' ,написала си... ''Мој најдражи,Милане.''... -Свакако то је све што се имало рећи! Долазим вам доле преко лета на позив равног Косово. Бићу доле са твојом породицом ако будеш стигла ,дођи! Знам да имаш много обавеза,знам да ти је посао важан. Али ипак,идем преко реке и само не могу то да дочекам!Нећеш бити тако далеко, Само ћеш бити моменат даље ..." *пар месеци касније ,усред белог дана у Краљевини Србији* Косово: *куца јој на врата собе *-Весна, хајде излази, Милан нам данас долази! *Ту доле се два браћа налазе. Поздрављају и поштовање размењују. Први пут се ко одрасли виђају и ако су преко сестре чули доста једно о другом* Косово: *рукује се ,обучен у својој старој црвеној сеоској ношњи са пуним шармом своје околине ,поздравља се са ''братом'' својим*-'Де си бре,Лало? Војводина: *као у контраст њему обучен скоро сав у бело,црна капа на сред чела и црн прслук који му виси са рамена. Пријатан и пун поштовања поздрав упућују своме '''брату'' Србијанцу* -Де,ту сам ,Косовац! *Ту да их види је сама земља ,домаћин ове куће . Сестра их гледа како се поздрављају и одлучи да им да до знања да је ту* Србија: *улази у собу* -Браћо моја мила. . . *Обоје се окрену,али само Лала делује превише обрадован* Војводина: *погледа је и загледа јој се у лице*-Веснице? * Има благ моменат тишине где се само гледају,она само подигне руку и мало махне,ко да је срамота поздравити се ''Здраво'' на чему млад Лала одговара ''Лепо ти је видети лице'' * Косово : *прекине их и стави руку око рамена свог далеког рода * -Милане,реци овој жени да чак и Аустро-Угарска проводе време са својом фамилијом- Србија: *прекине га и прекрсти руке * -Милане,реци моме срцу, да Аустрија и Мађарска немају праве послове свакако. Војводина: *збуњено погледа између њих док не види у чему је ствар,погледа у сестру и ко да га опичи струја он пита* -Ти нам се не придружујеш? Чекај само мало... Србија: *насмеши се ,очито јој непријатно што мора да их напусти*-Бојим се да нећу моћи да вам се придружим на одмору. Војводина: *крене да јој приђе* -Весна,али дошао сам скроз до вас овде- Косово: *исто приђе и настави Сизифов посао убеђивања * -Дошао је чак до нас... - *обојица крену да јој кажу '' Ајде дођи и одмори!'' * Србија: *уплаши се кад обоје викну али даје изговоре*-Знате да моји планови морају проћи кроз скупштину. Косово и Војводина: *ко да су вежбали заједно јој говоре*-Ајде овог лета да побегнеш са нама,ићићемо негде даље! Србија : * у моменту крене опет да се буни али је обоје повуку, побели и проба да им објасни*-Има да ме стрељају ако им не донесем план у скупштину-! Војводина и Косово: *заједно наставе да предлажу*-Можемо у двор вашег /нашег Краља! Косово: -Има једна је река коју знам...~ *ухвати јој раме* Војдодина; *насмеши јој се и ухвати јој друго раме* -Знам да ће ми недостајати твој осмех. . . Косово : *зближи се и крене ко да се жали ко мало маче* -Близу гу је је један диван парк~ Војводина : *надури се и исто зближи,нагласак му очит* -Ма бегај у першун са том проклетом тврдоглавошћу! Косово: *стегне мало њено раме ко да се мази али суздржава се пред Лалом* -Ти и ја можемо ићи...~ Војводина; *потврђује само да је набеде* -Дардан је управу! *Но у моменту је обоје барем једном заврте, у једном тренутну је код Косовца док је у другом моменту код Лале,сво време покушава лепо да им објасни* Косово и Војводина:*ко да се играју са њој,давно кад је била много старија и сама се са њима играла,другаћија времена али ипак стара љубав је још ту*-Аман узми одмор и бежи!Ајде овог лета да побегнеш са нама,ићићемо негде даље! Негде где можемо бити сами,можемо код Краљевог двора... Ако узмиш мали моменат (гледај около , види колико смо срећни што смо сада живи!)Има да стигнеш до успеха..Затвори очи и сањај... Када коначно падне мрак...Дај одмори...! Србија: * погледа их разочарано, тргне им се из руку и тресе главу* -Морам да спремим изјаву за скуштину Ја не могу стати док свој план не пренесем скупштини... *Тиме остави своју браћу у дневној соби. Обоје без речи на њено понашање. Косовац бесан и љут,сузе му очи од беса, осећа се запостављен. Док га теши Лала једнако несрећан понашањем њихове драге сестрице*
