āKada je neko zapoÄeo svoj umetniÄki rad konstruisanjem perpetuum mobile-a, nastavio tako Å”to je Ā»vajarski oblikovao rupeĀ« zahvaÄene u oblik koji stoji na ivici postamenta prkoseÄi gravitaciji, zatim pravio, kako sam kaže, bleskaste Ā»mobileĀ«, žaleÄi Å”to nisu autokinetiÄni, i na kraju doÅ”ao do modusa skulpture koja je gotovo sve ovo u jednom - onda ne možete a da ne poželite da ga Å”to pre upoznate... IliÄ je u skuplturu upisao neÅ”to od one fascinacije cirkuskim akrobatama - prezrenim od umetnosti iako sami sebe nazivaju artistima - neÅ”to od Äari malog izumitelja u svima nama, a poneÅ”to od prezira prema naÅ”oj projekciji kakve bi stvari morale biti Ā»za nasĀ«. Prema reÄima samog umetnika, ove skulpture su Ā»glupeĀ«, svakako samodovoljne, neodnosne, Ā»niÅ”ta u njih i niÅ”ta iz njihĀ« kao Lajbnicove monade, kao elementarne Äestice bez ikakvih izvansebnih afiniteta. A to Äe reÄi da se nad njima moramo duboko zamisliti, naroÄito nad onom taÄkom u kojoj se seku s nama. NeÄemo o referencama...ā Predrag KoÄoviÄ, iz teksta āSkica za portrete umetnika za buduÄe izložbe u buduÄem Muzeju savremene likovne umetnostiā, katalog izložbe āSkica za buduÄu izložbu u buduÄem muzejuā, MSUV, 2005. Fotografija: Slobodan StoÅ”iÄ.
