#ovde

Hodam ulicom,grad mi se izmiče, gde da odem sada jako da se izvičem?

Ne želim. Ne želim da ležim budna u 3 ujutro slušajući pucketanje sopstvenih kostiju i mrmljanje sopstvenog uma. Ne želim lupanje srca na pomen tvog imena i cepanje istog ni zbog čega, jer ti jesi ništa, prazan prostor i beli papir u poređenju sa onim što ja zaslužujem, što želim, ispunjene duše i beskrajne umove i gomile napisanih pesama. Ne želim sećanje na dane kad si bio tu, želim da nikad nisi bio tu. Neću da ja zbog tebe više ne budem tu, ne želim da bežim u sebe, skrivajući se od tebe. Briga me. Vidi me. I ćuti. Biće bolje. Ne želim da ne budem dobro, ne zaslužujem da ne budem dobro. Ne zaslužuješ da ne budem dobro. Biće bolje. Samo ti budi negde tamo, u nekom drugom svetu plastičnih ljudi i praznih duša sličnih tvojoj, a ja ću biti ovde.