#osecaj

iako si užasna osoba

i ne zaslužuješ me

ali ja vjerujem

da te mogu promijeniti;

naivno, zar ne?

vedrim nebom. Uvek će biti tu, čim ga se zaželim. Ušunjaće se u sve autobuse i tramvaje, da vidi kako mi je. Poslaće mi osmeh iz gužve, poljubac, da mogu da izdžim, da ja to mogu. Navodiće me da otkrijem Dorćol, da ga on posebno voli, da zavirim u svaki kutak,i posebno pazim na svaku ulicu. Da osluškujem. Beograd će sedeti sa mnom na Kalemegdanu, Pobednik ce i dalje onako ponosno stajati, zagledan u daljinu, i poručivaće da priđem bliže, jer ima jednu priču baš za mene. Beograd, kako sam tvrdi, misli da me može sprovesti kroz vreme kada je snažno voleo Jugoslaviju. Zna da sam mnogo čula o njoj, da često pitam za nju i njena vremena, za njenu muziku i filmove. Rad je da me upozna sa njom. Posebna mu je.

Beograd je haotičan, vedar, nasmejan, voli društvo, ali ima i svojih loših dana. Jednostavno mu ne ide, i svi mu prigovaraju, a kada je dobro, retko ko bi ga zagrlio, i samo mu se zahvalio. Beograd prihvata sve različitosti, svestran je. Sluša sve vrste muzike i prati razne filmove, uspavljuje bezbroj ljudi, a ujutru ih budi i ispraća na poslove i u školu. Beograd voli i decu, jer je i sam ponekad detinjast. Mislim da Beograd najviše voli ono vreme između 19h i 20h. Kada sedi zavaljen na nekom brdu i posmatra svoj, dobro odrađen posao. Nekada je voleo sve to da ispriča Momi Kaporu, koji ga je tako dobro razumeo i verno slušao. Ponekad ga zamoli da napiše par redova za njega, jer ima previše obaveza. Beograd nigde ne žuri, a svuda stiže na vreme. Tu je za svakoga ko mu pruži ruku.