Sep 9, 2025
Kako to da od svih ljudi, ne mogu da pokažem ni na jednu osobu, koju bih mogla da zagrlim jako? Toliko jako da mi utrnu ruke. Pa da zagnjurim glavu u njeno rame i vrat i jako se isplačem. Tako jako da mi ponestane vazduha i da me zaboli u grudima. Pa da je stisnem jos jače. Dok me ne zabole leđa, i ramena i stomak i pluća.
I plakala bih tako dokle god mogu da je grlim, dokle god imam suza.
Jer je uvek lakše plakati kad imaš tu dušu koju ćeš da osetiš. Koja će da razume. I da izdrži zagrljaj. I da izdrži osećaj.
Dugo nemam tu osobu. Ona je najviše potrebna za plakanje. Više nego za sreću, više nego za voljenje.
Kada bih sada imala tu osobu, to rame, te oči i prste, plakala bih samo od sreće.
