Moj zivot
Kasno je već svi spavaju, a ja u svojoj glavi slažem jednu slagalicu povezujem neke stvari. Nije baš lako što dalje ideš to je sve teže. Ja ću svoju uskoro da složim i ostavit ću je da skuplja prašinu skupa sa onim od prije. Ja se nikada nisam igrala sa starim pokvarenim igračkama. Tako ja doživljavam svoj život kao rubikovu kocku. Kada složiš kocku prelaziš na drugu jer si tu preslagivao 1000 puta i već je se poćela rastavljati, tako i ja u svom životu prelazim s jedne lekcije na drugu. Rijetko je tko uz mene da bi mu se mogla požaliti, u većini slučajeva sam ja za sve druge tu i kad nemaju koristi okrenu ti leđa. Izdaju te i oni od kojih si najmanje očekivao, još se usuđuju kriviti te za sve. Ne shvaćajući da ja znam ono što nebi trebala znati čak i više od onoga što oni misle da znam. Svako moje saznanje za nešto njih bi ukopalo, i samo čekam ono pravo vrijeme da bacim sve karte na stol. Treba ljudima pomoći al ne baš uvijek, al treba isto tako znati naći dušu u svijetu maski, ali ja već dugo nisam vidjela. Ljudi su postali mračni i zli, i radovati će se tvojoj nesreći. Zato se treba trgnuti i ukopati ih svojim osmjehom i uspjehom.
