#bariko

Ali Džun nije ništa rekla. Samo je, s licem na kojem se nijedan jedini mišić nije pomerio i u potpunoj tišini, počela da plače, na onaj predivan način, to je tajna koju poseduju malobrojni, plaču samo očima, kao peharima do vrha punim tuge, i nepomućenim, sve dok ih ona prekomerna suza napokon ne savlada, i ne poteče iz uglova, praćena potom hiljadama drugih i nepomično stoje, dok se preko njih sliva njihov mali poraz. Tako je plakala Džun.

Jednog dana Bog je izvajao usne Džun Rejl i tada mu je pala na pamet ta bizarna ideja o grehu.