Vremenom ljudi su postajali sve otvoreniji,drustveniji jednostavno komunikativniji. Sto je dobra stvar, jer sama rec ima veliku moc, i prava rec izgovorena iz usta velikog coveka, menja svet.Ne mislim samo na poznate istoricare,psihologe,teoreticare, koji su kroz istoriju cinili dobra dela, nemaju samo oni tu moc, svi je imaju i u tome je sustina, ljudi, svi ljudi poseduju moc govora i samoizrazavanja. Sa druge strane ne idu svi istim putem, najocigledniji primer su razgovori sa ljudima koji nam manje ili vise znace, al sigurno je jedno da nas i jedni i drugi mogu povrediti, zeleli mi to da prihvatimo ili ne, i tu se vidi ko je kakav, i jednom kad naucimo tu lekciju, greske vise ne ponavljamo, bar ne bi trebalo, neki ljudi nam cesto prervise znace, i znajuci da nas povredjuju ostajemo sa njim i cinimo nas zivot tezim. Kao sto je nekad receno, rec je mac sa dve ostrice, rec izgovorena u pravo vreme, ispunjena srecom,nadom,sigurnoscu koja dolazi od osobe koja nam znaci cesto nam je dovoljna da ucinimo stvari za koje smo smatrali da nismo sposobni, da probijemo nase limite i da kroz nevericu ljudi koji do tog trenutka nisu verovali u nas, zasijamo u punom sjaju. To je jedno poglavnje knjige, poglavlje koje nas vuce da citamo, dok ne stignemo do dela kojeg ne zelimo da budemo svesni, do dela gde kvarimo sliku koju smo do tada stvorili i krecemo iz pocetka. Prva recenica je „nista nije savrseno niti ce ikada biti,” vec dovoljno crno zvuci, ali moramo da nastavimo dalje jer ako sad stanemo, nista korisno za sebe nismo ucilnili, nastavicemo da zivimo u zabludi, a najveca zabluda su ljudi, ljudi koji daju za pravo sebi, da ulaze u nase zivote i pretvaraju se da su neko ko nisu, da li iz koristi ili iz hira, svi su oni u istom kosu, i svi oni ce nas pre ili kasnije povrediti, kako? Recima, jer upravo druga ostrica tog maca su ljudi koji ne zasluzuju nas ma kakvi mi bili, jer mi nemamo zlu nameru, a opet bivamo povredjeni.To je zivot,sat, cije smo mi kazaljke, nekad na vrhu zbog ljudi koji nam znace, nekad na dnu bas zbog onih nebitnih, ali zivot se nastavlja i uvek ce biti tako.Kao zakljucak treba da preispitamo sebe ko smo mi i sta zelimo da budemo, i ko su ljudi oko nas.