PSYHODELIA

" Our generation will have to repent not only for the words and acts of the children of darkness

But also for the fears and apathy of the children of light "

Kad sam bila mala

Znala sam da je svemir u mojoj glavi

Ne na nebu

Ponovo rastem

do deteta koje je crtalo

nepoznate svetove

Htela sam da vidim planete

svojim očima -

i onda sam ih sanjala

Džinovski cvetovi i leptiri su bili mogući

Mesec je imao čovečije lice

Pućio je svoje usne;

Nisam verovala nego sam znala

Da je živo biće

I da diše.

Isto kao i ja.

Postojala je samo

Sadašnjost.

Что, умираешь?

— Да, умираю! — ответил Сокол, вздохнув глубоко.—

Я славно пожил!.. Я знаю счастье!.. Я храбро бился!..

Я видел небо... Ты не увидишь его так близко!.. Эх ты,

бедняга!

Jednom

Poslije hiljada i hiljada i hiljada ljeta

Kad ovim svijetom bude hodao jedan sasvim novi

Rosni ljudski rod

Repat i zlatook

Otkrit će roneći dnima novih ogromnih oceana

Betonska zdanja i žice

I kraj njih zagrljene kosture u plesu s algama

A iznad njih malo dalje u električnim planktonima

U borbi sa silama

Blistamo ti i ja

Dok topi se raskorak

Između duše

Umjesto ruku sada gospode daj nam jedra

A umjesto nogu

Nek naraste brod

Rijeka je krenula

Ljubavni vrije vir

Sigurna koraka

Plešemo zadnji ples

Dok spušta se zavjesa