”Nisam se ja nikad nešto posebno vezao. Da ga jebeš ne znam zašto bih. Bilo je iks prilika da volim, još toliko da budem voljen. Bilo je nevjerovatno pametnih djevojaka, skrovišta od moje lude depresije, bilo je luđakinja koje na kafama šapuću kako ne nose ništa ispod suknje, a bilo je i onih koje su damski odgojene i pristojne do te mjere da bi i ruka na koljenu bila povod za kvalitetan šamar. Koktel raznolikih žena - koktel ljubavi, seksa i svega između. U čemu je onda kvaka? Kažem ti, ne znam. Kad sam sa finom, želim ludu. Kad sam sa ludom, želim finu. Pojede me usamljenost kad sam slobodan, pa upalim svu svoju kreativu i nađem djevojku kojoj je to moje sranje od priče zanimljivo – osvojim je, imam je, idem dalje. Vjerovatno je to ono što žene zovu kretenom i zato ono njihovo „svi ste vi isti“. Sretne mene, nađe kao savršenstvo od muškarca na površini i taman kad odluči da će da me zavoli, ja se ispalim. Ko onda kaže da onaj sljedeći koji djeluje jednako fin, neće uraditi isto? Dakle, ja sam ti brate kriv za sve žene koje ti kažu da smo svi isti.Ha ja, eto ti moj Adise. Mžda i jesmo, hajd’ ga znaj. Nego, evo ti test ultimativnog muškarca. Da ti neko sad ponudi opciju: spavaš sa najljepšom ženom svijeta, ne znam sad koja je, eto biraj. Ti voliš onu Adrijanu, jel bješe, Lima, kako li? Eh, uzmimo nju. Dakle, prva opcija ti je da provedeš noć sa Adrijanom, savršenstvo jedno od noći, neopisivo nešto, ali za to nikad niko ne sazna. To je vaša tajna, ona to nikad nikom ne kaže a tebi niko ne vjeruje da se desilo. Druga opcija: ne provedeš noć sa Adrijanom, đavola, nikad se i ne upoznate, ko što i jest’ sad, ALI Adriana okolo svima priča kako ste proveli noć zajedno i kako si nevjerovatan u krevetu. Šta biraš? Drugo biraš, ne seri. Zato što je danas stotinu puta bitnije da ljudi misle da si fra'er jer kakve ti koristi da fakat jesi fra'er ako niko za to ne zna? Što ti ovo pričam? Ne znam, jebiga, alkohol. Pravim rendom digresije. Jesam li ja tebi pričao o onom testu isključivanja ljudske emocije? Ono sa milion dolara i dva čeka, pa kad kao trebaš podijeliti sebi i nekom liku, koliko želiš i sad fol ako on prihvati ponudu, dobijate novac i idete kući a ako kaže da tvoja podjela nije fer, ne dobijate ni ti ni on ni marke? Hah, ma ja, znam da jesam. Eto vidiš, recimo, takve stvari ja njima pričam. I one mene kao slušaju, kao rašire oči i govore: vidi, ovaj razmišlja jebote. On nije ko ostali, on ima nešto u glavi. Ne kontaju cure da je to i najveći problem – što imam nešto u glavi. I svaki pametan lik nije lik za brak. Taj će em znat’ slagat’, em uvijek bit radoznao i pod udarom drugih žena. Koja bolan ljubav, ljudi ne kontaju osnovne principe biologije. Kad mi se nasloni na prsa neka bijesna žena, kad mi šapne na uho pa me uhvati, da izvineš, gdje ne treba, pa bolan, deset puta da sam oženjen, neću je znat’ odbit’. Ne znam ja ništa o tom, eto srećom nisam neki fraer pa nemam takve ponude al jebeš me ako ja kontam kako ovi lafci ne prevare svoje žene. Ma prevare, garant. Nema bolan šanse, to ako ima love i iole dobro izgleda, kurva se okolo. Može mu se.
Šta smo ono pričali? Ja, to kao što se ne ženim sa trideset i tri? Ne znam jebote Adise, đe ćeš me to pitat’. Znaš me kolko me znaš, jel vazda bilo žena oko mene? Jest. Jel vazda bilo šta da se pojede i popije? Jest. A nikad me eto nisi vidio da vodam neku po gradu, kao, nas dvoje sami u šetnji. Nisam ti ja od tog kova. Em bih je povrijedio, em bih zakomplikovao sebi život. Ja znam kakav sam. Znam da nisam vjeran pa neću ni da serem. Ostavljam brate te fine tebi, eto ti ih voli, osvajaj im srca i piši poeziju. Nema u tom ništa loše, u tom si dobar. Al’ zato kad dođeš na moj teren, u kafanice pa treba zbarit’, treba plesat’ i šapnut nešto prljavo a opet dovoljno čisto da te ne zvekne preko zuba, e tu se ne snalaziš pa to i ne radiš. Pošteno brate. Eto tako ti i ja, ne gledam fine, dobre žene. Ne tražim ove što hoće porodicu i djecu, što misle otplaćivati kredit dvades’ godina pa nasmijane mužu pravit’ doručak u krevetu a on nju vodit’ na večeru iznenađenja. Đe ćeš mene u to? Jel pošteno? Pa ja, normalno. Ako vidim da sam kurvaroš, takve ću i ganjat’. I ne znam što se onda ona Lejla ljuti na mene jer neću u vezu. Neću bona radi tebe. Šta ću ti kog đavola ja? Nećeš sad pravit čovjeka od mene, to ti je šta je. Kažem ja njoj, nisam bona vjeran, ne možeš me vezat, samo ću te povrijedit’ a ona jok, hoće mene i Bog. I šta bi joj ti sad? Normalno da ne znaš, ko će ga znat’. I ne znam šta im je fazon, majke mi moje, samo mene da ganjaju. Te fine, ništa ove lagane. Ja baš to neću, tako se i ponašam a one na mene i Bog. Ama ženska glavo kloni me se, kasnije ćeš kukat’ da sam te varao i skakao po kafanama – i ja to njima kažem, u lice, a one meni kao volim kako si iskren, ali ja sam sigurna da te mogu promijenit’. Eto možeš, baš ti nakon ovih trideset i pet što nisu mogle. Ne znam Adise, ne znam. Vidiš ja pijan mlatim ovdje pola sata a ti ni riječ da kažeš. Šta me tako gledaš? Jel griješim? Ja šta nego ne griješim. Sve ti je ovako bracika moj lijepi. Ja ne znam u ovaj vakat kako iko može ljubav naći. Ne znam ni kako je iko može tražiti kad bolje razmislim. Evo nam internet, evo nam fejzbuk jebo nam fejzbuk mater. Svako svakom dostupan, svako se sa svakom dopisuje. Pa se to uda il oženi, pa pola godine kasnije slike lajka neka bolja il neki bolji i eto belaja. Ne može bolan bit normalno kad je svima sve dostupno i kad svak zna šta ovaj drugi večera, kud se voda i koliki mu je godišnji odmor. Prije to fino, oženiš se i ne vidiš bolan sunca ni mjeseca. Furaš sa svojom hanumicom svoj život, ako možete hodat i putovat, imate para, bujrum hodajte. Ako ne može, ne može. Štedne se, pravi se kuća, kupi se stan na kredu. Pa se radi, pa se devera. Pa kod komšije na kafu, pa u goste malo. Sjedete bolan navečer, pričate, planirate. Kud, šta kako. Pa legnete u krevet pa se dogovarate, pa ono mrak i tišina a vi kao pričate i čuje se kako pauze u glasovima odjekuju sobom. Jebote, to je brak. Kurko, jarane, sad se zatakari u onaj instagram, muž na jednoj strani kreveta ona na drugoj. On njoj volim te, ona njemu volim te, a tamo sipaj lajkove on nekoj guzatoj a ona ovom bogatunu u bengi. Jebo im ja mater oboma, eto. Niđe bolan ništa, ni plana ni života. Koga ti da ženiš jarane? Za kog’ se sutra ona fina da uda? Ode sve bolan u đavola, ni normalan insan ne more ovako živjet, a kamoli budala ko ja.. Eto ti moj Adise. Nego de odoh po pivu, eto telefon je na stolu, ako Lejla bude zvala reci joj Allaha ti da me nema, neće li se okanit’ i ona jednom. De, šta piješ? Može Ohara, može? Ma ja, saće brat. De sjedi.”
stormborns
dailybridgerton
dededos
theartofmadeline
kaledo-art
romaincrisis
