aut viam inveniam aut faciam

da o tebi piše tekstove

i da ti konačno sve prizna i kaže koliko te voli

sva ljubav svijeta skupila se na tom blogu

i taj neko te baš voli

samo ti nemaš Tumblr

i nikad ih nećeš pročitati

ni saznati

ali, ne brini

mala moja,

pa sada sklanjaš moje ruke od sebe?

Ko to nije umeo sa tobom

pa se sada praviš da ne vidiš

kako tebe, Rubikovu kocku,

rešavam lako

kao da sam te sam sastavljao?

Ko to,

mala moja,

nije mogao da te podnese

pa sada mene svojim ludilom

hoćeš da oteraš?

Kome si to bila previše teška

pa sada ne veruješ 

da su tvoje crne misli

meni melem za dušu?

Kome je to smetao 

tvoj glasan dečiji smeh

pa sada mene

čašćavaš suzama?

Reci mi,

ko ti to nije pružio

svu pažnju koju zaslužuješ

pa se sada duriš

što ti kupujem ruže,

donosim kestenje

i grlim te na ulici?

Ko te je to navikao

da se zadovoljavaš malim stvarima,

polovičnim osećanjima

pa ti je sada previše

što ti se nudim ceo?

Kome si to,

mala moja,

dozvolila da te ubedi

da te je teško voleti?

Taj je kukavica, veruj mi,

ništa mi u životu nije lakše pošlo za rukom

nego da te zavolim!

Taj je kukavica, veruj mi,

i nisi ti ništa kriva

što on nije umeo sa tobom.

Ali bićeš kriva,

mala moja,

ako odlučiš da ne vidiš

kako ja lepo umem sa tobom.

I nikada sebi nećeš oprostiti

ako odlučiš da me ne voliš

samo zato 

što tebe jednom

neko nije voleo.

Upoznah jednog momka,

odmah me podsjetio na tebe,

tebe dugo⁽ˢ ˡʲᵘᵇᵃᵛˡʲᵘ, ᵀ⁾vidjela nisam, ali eto

u njemu vidjeh na trenutak,

samo na trenutak,

dio tebe i

bilo mi je drago;

zamisli onda⁽ˢ ˡʲᵘᵇᵃᵛˡʲᵘ, ᵀ⁾kada bih vidjela tebe;

niko ti se više/jače od mene

obradovao ne bi. s ljubavlju, T.