✉️

Neću napisati njegovo ime. Neću mu dati ni to zadovoljstvo. Vratio se u iste one krugove pakla u koje se kleo da neće zalaziti. U javnosti ne biste pomislili da me uopšte zna. Moje ime je izgovorio pogrešno sedam puta, skoro providno lažno. Pogled mu nisam uhvatila na sebi ni jednom. Ima novi život.

Zaboravlja. A onda sećanja naviru i izlaza nema. Onda opet postane isti onaj čovek koji me je pokrivao pred spavanje.

On je ovde. Osećam ga iza sebe, stoji negde u mraku, i čeka.

I ja sam ovde. I čekam.

otkrila bih sve što znam

ponešto bih i izmislila

znaš i sam da moram da slažem

prvo bih rekla da me dugo ni jedan čovek nije gledao poput tebe

nežan si i drugačiji

osmeh ti je blag

sve u vezi tebe podseća me na proleće i detinjstvo

potom bih morala da priznam da me tako strašno brineš

kad god si ljut ili nervozan

kad popiješ previše ili pokidaš sebi kožu s ramena

jer te jedna moja reč odveze preko litice

u suzama bih im objasnila da ti voliš i dalje neku drugu

da si ništa više od zaostavštine jedne pre mene

a ja sam samo senka one koja za tebe predstavlja ženu

i znam da nikada neću postati opipljiva

nisam normalna i ne umem s tobom

živ si svedok da ne umem da budem ni u sopstvenom telu

ali ponedeljkom i letom

toliko se silno trudim da postanem bolja

zato kada se sretnemo sledeće nedelje i bude dva posle ponoći

kada ja popijem previše a ti premalo

pa padnem u tvoje naručje i pitam te zašto nisam dovoljna

prećuti mi bilo koji odgovor

kada konačno skupimo snage i po prvi put se spojimo istinski

znaćeš da meni znači više nego tebi

i boleće me pre nego što me zapravo povrediš

onda bih mogla da ispratim svaki tvoj otkucaj srca

ili možda kajla koju vrtiš oko svog kažiprsta svaki put kad nešto krene po zlu

samo da ostanem zarobljena u tvom dlanu, na ovaj ili onaj način

da sam mogla ne bih stala, trčala bih i poletela dok ne stignem do tebe

dok nas ne zagreje samo jedno sunce

godinama gledamo u različita

nemaš ni ime, ti si hiljadu njih

onih koji su otišli i drugih koji će naići

oči su ti još danas zlatne a sutra će postati zelene

rekao si mi

okrenuo si se

govorim dok mi se suze kotrljaju niz obraze i padaju na hladne pločice u tušu

ne zanima me

govorim dok odlazi negde gde ga ni komšijski psi ne prate trčeći

ne zanima me

govorim dok je on na potpuno drugom kraju Beograda i razuma

ne zanima me

ona odavno spava na njegovim grudima

ja se nisam ni računala

moje ime rimuje uz svoje ali ga precrtava svakog prvog u mesecu

ne zanima ga

ne bi me ni saslušao

možda bi se nasmejao kada bi ovo pročitao

ne zanima ga

ja sam najgora žena koja hoda gradom i njegovim mozgom

nikada nećemo biti stvarni

sve je bio deo sinoćnog sna

možda večeras ne legnem

ako se ne uspavam neće ga biti

sve će se završiti

nismo maštali o putu, spakovanim koferima i pasošima

nije nas puno zanimalo strano tlo

nas je ovo naše podnosilo sasvim dovoljno

voleli smo samo jedan svemir

koji se sakrio u par ulica oko kneza

nedostaješ mi u ovom smešnom gradu

ti si mi otkrio sav njegov šarm - da noćima ne spava

da je poput tebe, ubrzan i nepredvidiv

ponekad pravi smarač

za mene si ti onaj grad u koji se uvek vratim

i kad prođem ceo svet uzduž i popreko

ono si mesto koje nazivam domom

mozda smo se tamo negde daleko zaista smirili

i umeli jedno s drugim

ti si bio manje tvrdoglav a ja manje bolesna

ti si umeo da mi obrises suze sa obraza a ja sam bila zena kakvu zasluzujes

tamo negde daleko, na mestu koje ne umem ni da zamislim, znam da smo uspeli

bili smo srecni i nisu nas pokosile teske sudbine, zli ljudi i sopstveni ego

sigurna sam da cujes moj smeh bar jednom u mesec dana jer tvoj i dalje ne jenjava u mom secanju

i posle skoro jedne decenine, pamtim

i znam da cu pamtiti zauvek

jos ko zna koliko dok skroz ne uspem da te isteram iz glave, dok ne prestanem da se svadjam sama sa sobom smisljajuci sta bi ti rekao i koji argument bi mi jeftino prodao

jednog dana mozda i uspem da te zauvek obrisem ali to nece biti lep dan

uvek sam verovala da hoce ali zasto bi bio

ti si bio moj razlog za zivotom i nekako, s godinama su se nase uloge zamenile

hvala ti sto si mi pokazao da ljubav postoji

makar i ocajnicka, jeziva, nasilna, krvava i odvratna

jer je to jedina koju sam ikada osecala

znam da si sumnjao u mene svakog trenutka ali zaista nisam umela bolje

i mozda smo negde drugde srecni ali sigurna sam da te tamo volim najvise podjednako kao ovde

imala sam prazan novcanik, 14 godina, mislila da ceo svet ceka da se ja pojavim

i verovala sam u nas

mnogo je tesko imati 22 i ne verovati ni u sta

nadam se da si dobro i da barem uspes da sanjas makar i u znoju

jer ja tebe nikada ne vidim ni sklopljenih ociju

a zaista bih to zelela

cisto da ti jos jednom kazem da te v…

a onda mogu da nestanu svi svetovi u kojima smo se pronasli

ne volimo se već godinama

ti znaš verziju mene koja ne postoji još od srednje škole

ja sve više verujem da ne znam ni jednog tebe

uvek si bio dobar lažov

ali pre 8 godina si me prvi put dodirnuo

podigao na sred ulice

postao prvi koji je ikada došao do mene

trčala sam iz škole, plakala i smejala se više nego ikad pre

osećala te istinski, nevino i dečije

bila je sreda a ipak petak

samo jer vas je uverio

da mozete i dalje da osecate

sve u vezi tebe bila je laz

ona u koju sam silno zelela da verujem

htela sam da izmisljam sebi bajke

cisto da se uspavam

ali nije bilo potrebno puno

da shvatim da tako ne ide

nisi bio stvaran

ali naterao si me da opet volim

hvala ti na tome