~teške boje~

sve drveće

sva deca i

otvorim li oči

ispod mulja i vodenih cvetova

hoću li te ugledati kako sediš

kao pčela na Platonovoj usni

sa srcem što skakuće

unaokolo

po obali

znaš li kakvu

znaš li kakvu

sa hladom od loze

i drvenim stolom i klupicom da

odmoriš

noge

i roštilj bi stajao tu pored

i stolica koja se ljulja

a unutra u kući

imala bi velika kuhinja

cimet bele pločice

svuda puno drvo

velika radna površina i stolica

da ne stojiš dok radiš

mamice

i tu bi bio veliki sto sa klupama

za svu tvoju decu

i sve tvoje unuke

i sve tvoje sestre

i za njihovu decu

i za decu

tvoga brata i za decu

komšijsku i za neku decu

ko zna odakle

u hodniku bi bila hladovina

i lepi prekrivači na podu

i dve sobe

u jednoj televizor samo za tebe i

udoban kauč samo za tebe

u drugoj krevet veliki

i ormarić sa ogledalom

i fiokama

i stolica sa tankim

nogicama

i medene lake drške na

fiokama

ono što si viđala po kućama

i htela da imaš

jednom

tada kad su te nudili sokom

po kućama a ti si bila

gladna

i kreme puno koliko hoćeš za tvoje lice

lepo

i nanule za tvoje noge

a gore bi bile sobe za tvoje unuke i jedan

tavan

gde bi držala ono bez čega ne možeš

moje stare parfeme

od tvoga sina lestve za gimnastiku

muf od tvoje starije ćerke mirišljav

vojnike bez glave od tvog unuka bolesnog

stari samovar

novine stare

novine nove

recepte koje ne znaš

gde su

knjige otvorene i zaboravljene

slike.

mamice hoću da ti kupim kuću

ali ne znam da li mogu

i danas sam bez ičega

i sutra neću imati ništa

i još ti pijem krv

mamice

i još ti sedim pored kolena

toplog

mamice

bićemo jednom u kući

zajedno

onoj

da ne kaže kojoj