#trebas mi

A sada pokraj mene sedi reci da li vredi, vise sve sto sledi ili slika koja bledi nase proslosti I pragovi, jos mnogo puta moramo ih preci i opet poverenje jedno u drugo steci osecanja jedno drugom reci jer sta je bilo, bilo je Neka tako ostane neka ga vreme odnese moras to da mi obecas dok u moje oci gledas Celu sebe da mi predas da me nikad nikom ne das i zauvek da znas za mene samo ti postojis Samo tebe volim nemoj da se bojis stani tu gde stojis Znam jos uvek volis moje osmehe i moje poglede koji prodiru duboko u tebe Osecanja i secanja koja vrede, koja nikada ne blede kao uspomene I samo jedan osmeh tvoj je mene mogao da smiri nedostaje mi miris tvoj nedostaju mi tvoji dodiri

Trebas mi :)

Day 32: Kažem sebi to svako jutro kada se probudim, nije tako daleko. Stranice su ispisane, samo da se udari pečat. Izdrži, možeš ti to!

Mnogo je boljelo, ne želim nikad da doživiš tako nešto. Mene si time uništio psihički, pa i fizički, jer si mi preko noći oduzeo sve, u tom trenutku nisi pomislio na moje osjećaje, samo si poredao prioritete i otišao. I koliko god pokušavala da dobijem nešto samo si me više gurao i ubijao, dok i sama nisam stala.. Jer više snage nisam imala da se borim...

Day 13: S obzirom da je prvi susret bio ono što se samo jednom u životu desi i nikad više ti dobivaš želju za životom i snagu. Zeliš da uspijete, sve što tada smeta sklanjaš. Priča sa Tufikom o tebi je vrhunac promjene mene kao osobe. Moja izjava ljubavi o tebi je šok. Sada znaš da je obostrano i želiš uvijek dane provedene u Sarajevu, na Bulevaru, svu tu ljubav, pažnju, volju, želju, borbu.. Raskidaš besmislene stvari, shvataš da to ionako je davno kraj, sad stavljaš pečat, jer znaš da srce može kucati ubrzano samo zbog jedne osobe u trenutku, a ono je tako kucalo na aerodromu. I u tom trenutku shvataš da si prihvatio sve i da želiš sve jer to je ono što si tražio čitav život.