#tehnika

Ma, kakav preporod i kakva obnova! Mašina je obična zaraza. Najcrnja propast! Koja laž i koja prevara! Nijedna mašina, ni ona najbolja, nikad nikog nije izbavila. Samo još crnje zatupi čoveka! Bio sam lekar u “Fordu", pa znam šta govorim. Svi su Fordovi slični, bili sovjetski - ne bili sovjetski! Mašina je još jedan izgovor da govnarija što duže potraje! Da se izvrda istinsko pitanje, duboko, vrhovno, pritajeno u svakom čoveku, u krvi, u srži!... Istinska nepoznanica svakog mogućeg i nemogućeg društva... O tome se nikad ne govori, nije "politički"! Pravi tabu! Nedodirljiv! Zabranjeno, "poslednje" pitanje! A Čovek, bilo da hoda uspravno ili na svečetri, da leži nauznak, dubi naglavačke, nikada i nigde, ni na zemlji ni na nebu nije imao drugog tiranina do sebe samoga!... I nikad ga neće ni imati... Što je, možda, šteta... Može biti da bi ga to najzad ispravilo, nateralo da postane društven.

Pisac: Luj-Ferdinan Selin (1894-1961). Knjiga: “Govori Selin (antologijski izbor)”. Esej: "Mea culpa". Izdavač: Gradac, 2015. Biblioteka Cveće Zla, 17. Ilustracija: Ichwan Noor (Jakarta, 1963). "Beetle Sphere", 2013. Alumunium Painted & Original Parts VW Beetle 1953. 180 x 180 x 180 cm. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE: ✓ “PressPausePlay”: Na klik mišem od kraja kulture →  ✓ Izazov dijaloga o modernosti →  ✓ “Birdboy“: odrastanje u umirućem svetu → 

Tehnika je samosimbolizirajuća, to jest ona proizvodi, sama i za sebe, simbole koji bi još uvek mogli biti neophodni. Televizija ili reklame proizvode simbole tehnike u izobilju, ali oni proizilaze iz samog funkcionisanja tehnike. Na taj način se tehnički milje nikada ne vraća pod ljudsku kontrolu, zato što je simbolizacija isključena. I zato je umetnost, kao izrazito sredstvo simbolizacije, haotična i raspeta između svoje "vokacije" i nemogućnosti svoje primene. Okruženje u kojem je sve fabrikovano pogodno je za strukturalizam, ali ne i za simbolizaciju.

Pisac: Žak Elil. Knjiga: “Carstvo besmisla. Umetnost i tehničko društvo”, 1980. Izdavač: Gradac, 2015. Ilustracija: Andrea Galvani. "The End [Action #5]", 2015. 16mm film transferred to HD, concrete structure with gold Apple Macbook (56 x 58,5 x 79 cm). Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE: ✓ “PressPausePlay”: Na klik mišem od kraja kulture →  ✓ Izazov dijaloga o modernosti →  ✓ “Birdboy“: odrastanje u umirućem svetu → 

Promiču tramvaji, kamioni, autobusi, sve trešti, svak žuri, radi, ili se bahato odmara po gostionicama sa detinjasto bodrim nazivima kakav je i "Beim vollen Tisch". I tu bodrost Vera prepoznaje, to je ona ista koja je izmišljala obmanjivačke natpise po logoru, nazive za blokove, revire, za kuće radosti, koja je ukrućivala korak stražara u stroju, koja je dresirala vučjake da neposlušnim logorašima cepaju meso. Ima osećanje da je cela Nemačka jedna ogromna ludnica, gde hiljade i hiljade, svi do poslednjeg, dosledno i u saglasnosti jedni s drugima govore reči, čine radnje, ostvaruju zamisli koje su van razuma - hladna, izmišljena konstrukcija bezumlja. Ali logična, celovita konstrukcija kao neki go, nepotrebno postavljen betonski zid. Nema se kamo od njega pobeći. Na sve strane je praznina, ona, Vera, kruži po njoj bez dodira sa bilo čime, a kad opiše ceo krug, opet se nađe pred golim, hladnim, do neba visokim betonskim zidom, nepotrebnim, izmišljenim, ali neprobojnim za njen unutrašnji krik. Čini joj se da će i sama poludeti ako se nešto ne desi, ako joj neko ne šapne na uho da je sve to skrenuto, izvitopereno, - kao što biva sa zdravima kad duže borave među umobolnima.

Pisac: Aleksandar Tišma (1924-2003). Knjiga: “Upotreba čoveka”. Izdavač: Prosveta, 1997. Ilustracija: Georg Gros (George Grosz) [1893–1959]. "Republikanski automati (Republikanische Automaten)", 1920. Vodene boje i olovka na papiru, 60 x 47.3 cm. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE: ✓ “PressPausePlay”: Na klik mišem od kraja kulture →  ✓ Izazov dijaloga o modernosti →  ✓ “Birdboy“: odrastanje u umirućem svetu → 

Sada već možemo reći da se istorija više ne događa već da se emituje. Pozadina te postistorijske megaprodukcije informacija možda nije uzrokovana stepenom socijalne inercije na kome više ne postoji volja za zbiljskim događajima, koliko svesnom namerom da se istorija podvrgne kontroli iz jednog centra. Sveprisutnost i nezamenjivost kompjutera već sada postaje faktor ograničavanja lične slobode. Sažimajući unutar jednog interfejsa oblasti tako različite kao što su rad, novčane transakcije, zabava, korespodencija, informatička era čini ljude neraskidivo vezanim za terminale prenosivih ili desktop računara. Interaktivnost i user-friendly interface ukazuju na tendenciju da se interaktivnost uspostavi u oba smera, kako u pravcu korisnik-interfejs, tako u pravcu interfejs-korisnik, koja već sada vrši mnogostruk uticaj na živote ljudi, preteći da u dogledno vreme preraste u sredstvo otvorene kontrole nad pojedincima.

Pisac: Svetislav Basara. Knjiga: “Drvo istorije”. Izdavač: Službeni glasnik, 2008. Ilustracija: Curt Merlo. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE: ✓ “PressPausePlay”: Na klik mišem od kraja kulture →  ✓ Izazov dijaloga o modernosti →  ✓ “Birdboy“: odrastanje u umirućem svetu → 

Rasprostranjena zabluda početkom dvadeset prvog veka bilo je uverenje da su nove tehnologije, koje su se svakodnevno pojavljivale, po svojoj prirodi neutralne.

Svaka ljudska tvorevina otrgnuta je iz polja ideja i donesena na ovaj svet putem mudrijaške partenogeneze.

Ali svaka tehnologija je ujedno i produkt javnih i tajnih stremljenja svojih tvoraca. Internet nije bio neutralno okruženje namenjeno slobodi govora.

Bio je nešto drugo, rezultat mešanja paranoičnog načina razmišljanja iz vremena Hladnog rata i nerazrađenih ideja svojstvenih San Francisku i okolini, kao što je ona da put do prosvetljenja vodi preko ekološkog sintetičkog lanela i organski gajenog voća.

Internet je bio loša ideologija koju su stvorili nemarni ljudi.

Internet je bio nabacana gomila ideologija, javnih i tajnih, koje su odražavale sistem društvenih vrednosti njegovih mnogobrojnih tvoraca. Neki od njih su verovali u slobodu izražavanja. Neki su se plašili Rusa. Neki su verovali jedino u novac.

Čitav sistem je bio osmišljen s jednom jedinom svrhom, a to je da se maksimizuje kolina sranja koja ljudi kuckaju na svojim kompjuterima i telefonima. Što veća izukrštanost, to veća zarada. Bio je to feudalizam u službi brendova, a zasnivao se na pdsticanju ljudskih bića da zadovolje svoje najniže porive.

Mesto na kome složeni sistemi pružaju mentalno obolelima isto onoliko prostora za izražavanje kolko i uračunljivim pripadnicima društva, bez obzira na štetu koju će naneti sebi ili drugima. Mesto na kome složeni sistemi omogućavaju uništavanje ljudskih bića, pri čemu je jedino bitno da to donosi zaradu Guglu i Fejsbuku.

Na veliku žalost onih koji su stvarali internet zadojeni idejama Ajn Rend i lošom naučnom fantastikom, pokazalo se da je slobodan protok ideja nemoguć u žamoru čiji ogroman deo čini blebetanje najobičnijih budala.

Kako urazumiti one koji razglabaju o ljudskom dostajanstvu koristeći mašine koje su napravili robovi u Kini? Kako urazumiti one kojima je Tviter osnovno sredstvo izražavanja?

Pisac: Džaret Kobek (1962-). Knjiga: “Ja mrzim internet”. Izdavač: Booka, Beograd, 2017. Ilustracija: Laurie Lipton - "Info-glut". Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE: ✓ “PressPausePlay”: Na klik mišem od kraja kulture →  ✓ Izazov dijaloga o modernosti →  ✓ “Birdboy“: odrastanje u umirućem svetu → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE: ✓ “PressPausePlay”: Na klik mišem od kraja kulture →  ✓ Virtuelni intelektualac →  ✓ Günther Uecker : Hammering Passion →