#soparnik

Unsere nächste Station - Kroatien. Wir konnten uns nicht zwischen traditionellen kroatischen Frikadellen Cevapcici und einem Mangoldkuchen namens Soparnik entscheiden. Wir haben am Ende beide Gerichte zubereitet, weil beide auch ziemlich einfach und schnell zu machen sind.

Für Cevapcici: 1 kg gemischter Hackfleisch (z.B. Lamm und Rind oder Schwein und Rind) 2 EL Paprikapulver, edelsüß 2 EL Paprikapulver, scharf 1 Zwiebel 2 Knoblauchzehen Petersilie, fein gehackt Salz, Pfeffer nach Geschmack Und so wird's gemacht: 1. Zwiebel, Knoblauch und Petersilie fein hacken. 2. Alle Zutaten vermischen und erstmal für ein paar Stunden kalt stellen. 3. Aus dem Teig Röhrchen formen (ca. 2 cm dick und 5-6 cm lang). 4. Die Roehrchen im heissen Oel von allen Seiten anbraten und heiss servieren.

Naravno da ne postoji trešnjevački soparnik. 

Trešnjevački je ovdje samo stan, a čak se ni mi, koji u tom stanu živimo, ne osjećamo stanovnicima ovog kvarta ili ovog grada. No, kako da napišem da je ovo poljički soparnik kad nije. Ovo je, možda, poljički soparnik prilagođen za trešnjevačke prilike. 

Ponekad stvarno želim imati veliku krušnu peć usred stana. Kuhinjska tehnologija nam je možda olakšala život i zahvaljujući njoj pronašli smo dodatno vrijeme za obavljanje nekih drugih poslova, no izgubili smo dragocjene okuse koje ničime ne možemo nadomjestiti. 

Odrasla sam u prigorskom dvorištu pod Kalnikom. Imali smo lijepu, veliku krušnu peć koja još uvijek stoji na istom mjestu, ali već godinama nije ispekla nijedan kruh. Za tu se peć vežu neke od mojih najljepših uspomena na baku i kruh koji je pekla i na kojem sam odrasla. 

Naravno, kao i svakom djetetu, pogotovo sa sela, uvijek mi je bilo ukusnije sve iz trgovine, umirala sam za bijelim spužvastim kruhom i parizerom. S vremenom smo počeli svakodnevno kupovati kruh u trgovini, baka je bila sve starija, a peć se djelomično urušila. Nitko nije smatrao da bi je trebalo popraviti, djed i tata su imali druge prioritete, tko bi im zamjerio. Ako smo pekli kruh, pekli smo ga u rolu.

Nikad više nismo trebali strugati ugljen s kruha i život nam je bio lakši. Nažalost, ne i ljepši ili finiji. 

Dan za pečenje kruha poseban je dan. 

Vidim baku kako u drvenom koritu mijesi tijesto za pet ili šest velikih kruhova. Zvoni podne. Baka se prekrižila i izmolila neku molitvu, vidim samo da pomiče usne. Ponekad joj se otme neki glas iz usta, više šapat, pa ne znam koju molitvu govori. Tijesto se diglo, peć je vruća, vrijeme je da drvenom pekarskom lopatom ubaci kugle tijesta u vruću krušnu peć. Kruh stavlja nasred peći, a sa strane se crveni užareni ugljen. Kasnije se vraćamo po pečeni kruh, baka ga krpom diže u zrak i pokuca kažiprstom po donjoj strani da vidi je li gotov. 

Nikad mi ne daju da otrgnem dio kruha jer kažu da će se osušiti pa nestrpljivo čekam da se ohadi ili potajno trgam komad i riskiram dernjavu. Ostali kruhovi se hlade, a baka ih potom reže na četvrtine i stavlja u škrinju kako bismo ih po potrebi odmrzavali i jeli.

Tužna krušna peć i dalje stoji u dvorištu u kojem ja više ne živim, ali uspomene na njene najbolje dane, najbolje dane mog djetinjstva i dalje žive u meni. Obojane su svim bojama spektra i svom toplinom koju, kroz zelene krošnje šljiva u dvorištu, može emitirati ljetno sunce.

Djeca koja odu iz Poljica zasigurno s jednakom dozom sjete razmišljaju o soparniku koji su im spremale mama ili baka i malo mi je neugodno uopće reći da se ovo što sam spremila tako zove. Ne zato što nije fino, već zbog načina pripreme. Mislim da originalni soparnik, bez obzira na iste namirnice, zahvaljujući načinu na koji se peče, ima posve drugačiji okus.  

Za soparnik sam prvi put čula kad sam radila na emisiji Ljubav je na selu. 

Naš kandidat Andrija, inače kameno-klesar, bio je iz Poljica i preko telefona mi je pričao o sebi i o slavnoj Poljičkoj republici. Dobar dio casting faze. Nisam znala o čemu točno priča jer dotad nikad nisam čula za Poljičku republiku i ne sjećam se da smo o njoj ikad učili u školi. 

Nažalost, Andrija nije dobio dovoljno pisama da bi prošao dalje u emisiju pa nismo imali priliku snimati u Poljicama i kušati pravi poljički soparnik. 

Da Hrvati imaju nešto više smisla za marketing i promociju, ova bi pita od blitve, jednostavni sirotinjski specijalitet s Mosora već odavno bila poznata kao što je danas poznata sirotinjska talijanska pizza. 

Sastojci za 2 osobe 

Tijesto

250 g brašna

2 žlice maslinovog ulja

1/2 žličice soli

125 ml vode

Nadjev

svježi peršin, dvije žlice

blitva - 300g

2-3 mlada luka

1 češanj češnjaka

maslinovo ulje

sol 

Ovako sam ja prilagodila količinu za kalup (za tortu) koji imam, ali možete pogledati originalni recept pa napraviti svoju prilagodbu. Ispalo mi je previše tijesta za taj kalup tj. voljela bih da sam bila pametnija i da sam tijesto stavila peći u velikom plehu. 

Postupak

Svježu blitvu operite i narežite na trakice. Stavite je na krpu ili na papirnate ručnike da se upije višak vode. 

Zagrijte pećnicu na 200 stupnjeva. 

Napravite tijesto od brašna, soli, maslinovog ulja i vode po potrebi. Tijesto podijelite na dva dijela i stavite da stoji dok ne pripremite nadjev. 

Za nadjev, narežite peršin i mladi luk i pomješajte ih u zdjeli zajedno s blitvom. Posolite, stavite malo papra i dvije žlice maslinovog ulja. 

Razvaljajte jedan komad tijesta i na njega stavite nadjev. 

Poklopite drugim komadom razvaljanog tijesta. 

Stavite u pećnicu na 20 minuta. 

Kad je gotovo, premažite mješavinom maslinovog ulja i usitnjenog češnjaka. 

I zagrlite baku prvom prilikom.