#sigurnost

stalno me pitaš šta mi je

ništa, svaki put kažem

jer, kako da ti kažem da mi ti ne izlaziš iz glave od trenutka kada sam prvi put čula tvoj glas, od trenutka kada si mi prvi put poslao poruku? kako da ti kažem da razmišljam da sam u to vrijeme drugačije postupila i odmah ti rekla kako se osjećam da bi možda sada bilo drugačije?

kako da ti kažem da si mi prva i zadnja misao svakog dana, misao usred dana, misao usred misao usred misao?

kako da ti kažem da se grizem zbog svakog postupka koji je doveo do ovog trenutka da smo samo prijatelji, jako dobri prijatelji? samo da sam drugačije postupila, da si ti drugačije postupio, sada bih ti rekla šta mi je.

ti si mi.

Kako biste se osjećali da ne možete slobodno i sigurno hodati cestom, s nekim ili sam, iz straha da možete biti silovani, da neko vaš može biti povrijeđen čisto iz razloga što ste žensko ili muško ili samo zato što imate slobodnu volju i imate pravo da se oblačite kako želite, a neko drugi je jednostavno tako bolestan da se ne zna kontrolisati? Kako biste se osjećali da vas neko nepoznat glasno proziva nadimcima poput 'mačko', 'maco', 'ribo' ili čak da vas otvoreno poziva na seksualni odnos ili bilo kakav intimni čin?

Sve ovo izaziva nelagodu, strah i sve ovo je sekusalno uznemiravanje koje može biti prijavljeno.

Zamislite samo da vam se ovo svakodnevno dešava majci, sestri, djevojci, ženi, kćerci i zamislite da se dešava vama. Svakodnevno. Pa sljedeći puta kad se ne budete mogli suzdržati, okrenite se Bogu ili ljekaru, oboje vam je potrebno.

ali ucini to tako nezno

i pazljivo

i oprezno

da pomislim da nije strasno

reci mi da sam bezala

ni sama ne znajuci gde

ni kome

ni od cega

da sam bosim stopalima koracala po trnju

suvise ponosna da odustanem

reci da si u tome video strah

a ne inat, kao svi drugi

i da nikad nisam bila spremna da prihvatim da nisam u pravu

niti da ne mogu sama

i da previse komplikujem

da sam prestala da sanjam

i da se nesto u tebi slomilo kad sam ti rekla da vise ne verujem u dobro

reci mi da kad te uhvatim za ruku

iako gledam negde u daljinu

i namerno ne sklanjam kosu s lica

ti i dalje vidis moje oci

i citas sve sto u njima pise kao stranice mog dnevnika

hajde sapni mi

ali tek toliko glasno da samo ja cujem

da je u redu da se slomim pred tobom

jer ti ne volis laz

a laz je da sam okej

nemoj reci da ces me sastaviti

vec da ces voleti svaki delic toliko da nece biti ni bitno sto nisam cela

a kad pokusam da se usprotivim

jer niko ne moze to da voli

kad pokusam da odem

a pokusacu

kad ti kazem da nemas pojma

kad izgradim kineski zid izmedju nas

tad nemoj reci nista

dodirni mi lice

i poljubi suze koje sam previse ponosna da pustim

i sakrij me u tvoj zagrljaj

i sinhronizuj svoje disanje i moje otkucaje srca

dok ne prestanem da drhtim

i pusti da utonem u tebe

dok sve drugo ne izbledi

i ostanemo samo ti i ja

ne mogu obecati da ce to biti dovoljno da shvatim

ali znas

za sad je to i previse

i donecu odluku

pusticu te da budes obala

jer sam Bog zna da sam umorna od borbe s talasima.

potreban si mi.

da maštamo zajedno, ali i da me vratiš u realnost kada se izgubim u toj našoj mašti. da maštamo o svijetu gdje imamo sve što želimo, i ono što trebamo, jedan drugoga.

potreban si mi da zajedno idemo iz utrke u utrku, da se natječemo tko će bolje proći na svom terenu.

potreban si mi da mi pokažeš ponovo zašto si ti onaj koji me svemu uči, što zaslužujem, a što ne.

a potrebna sam i ja tebi.

da te tjeram da vjeruješ u sebe. da budeš bolji od boljeg.

da voliš sam sebe i budeš ponosan na ono što si postigao.

potrebni smo si.

da si kompariramo, spuštamo svaku izgovorenu. a najvažnije od svega, potrebni smo si da u svaki novi dan krenemo zajedno.