#nekad

Oči mi umorno gledaju naše riječi

Poruke koje se trudimo pisati

Sve dok život naše tijelo ne ukoči.

Što preostaje nego se nadati,

Jer Bože tako prekrasno stoje zajedno

Tvoje i moje ime, kombinacija atipična

Iako oboje znamo da je možda pogrešno

Što se pronalazimo u zagrljaju ugodnom.  

Zašto ljubav mora biti anarhija,

Zašto nemam pravo reći da si moja?

Mrzim ovaj svijet (ljubavne) nelogičnosti

Vezanja za jeftine ljudske ličnosti

Koje klize iz ruku kao kapljice kiše

Misleći da je nestajanjem prekinuti lakše.

Uzalud promišljamo i čekamo neočekivano

Tako ispunjen ustvari si najprazniji..

Pitas se sto ne spavas, sta te muci..

Muci te to bas zbog cega se probudis, a pravis se da ne znas razlog..

Lazes sebe, jer ne mozes vise da zivis sa tim da posle toliko vremena zbog nekoga nemas sna..

To je ono zbog cega pocnes da places kada si siguran da si najjaci i da je konacno proslo.

Te suze te slome tako jako, jer saznanje da si lagao sebe boli mnogo vise nego kada to drugi rade.

Jangan berhenti, bisa jadi perjuanganmu hanya tinggal selangkah lagi.

Jangan berhenti, istirahat sebenarnya hanya bila napasmu di dunia tak ada lagi.

Jangan berhenti, hingga kau pastikan langkah-langkahmu terus mendekat pada Ilahi.

Jangan berhenti, setidaknya untuk doa Ibumu, Ibumu, Ibumu, dan Ayahmu yg senantiasa mengiringi.

Prva pjesma za njega

Gledala sam ga sa tugom u očima kad me pitao što ja to vidim u njemu? Odgovorila sam: ,,Imaš prekrasne oči.'' Pogledao me i nasmiješio mi se. ,,Dobar si dečko'', nastavila sam i ipak zastala, a toliko toga sam mu još željela reći. Nisam se usudila,nisam znala kako će on to prihvatiti i hoće li se među nama nešto ipak promijeniti. Bilo me strah da ga izgubim. Pomislila sam da vise ništa neće biti isto. On je volio drugu, a ja njega. Često je govorio o njoj i kada ga je ostavila bila sam uz njega i slušala svaku njegovu riječ o njoj, kako je voli, a nije znao da ja volim njega. Boljelo me kad je pričao o njoj nakon svega, a ja sam ga tješila, trudila sam se da mu bude lakše, davala mu nadu da napravi nešto da bude ponovo s njom. Nije znao da ga volim više od prijatelja, trudila sam se da mu bude bolje, kad je samnom da o njoj ne razmišlja. Tražila sam utjehu u čaši alkohola i kutiji cigareta, ali ne može se to prikriti. I sve me podsjećalo na njega kad nije bio tu, najviše nebo.. Eh te njegove oči, nek’ se sakrije nebo, nije mu ravno.. Onaj njegov pogled i nasmijano lice neću zaboraviti, nek’ me ubije sjećanje ali njega hoću da pamtim.