Jan 15, 2025
Biblioteka grada ~ RoÄendan biblioteke i dodela nagrada i priznanja
Loading...
seen from United States
seen from Albania
seen from United States
seen from United States
seen from Spain
seen from United States
seen from Spain
seen from Peru
seen from Canada
seen from United States
seen from United States
seen from Canada
seen from United States
seen from United States
seen from United States
seen from United States
seen from United States
seen from United States
seen from United States
seen from United States
Biblioteka grada ~ RoÄendan biblioteke i dodela nagrada i priznanja
Anya is live and ready to show you everything. Watch her strip, dance, and perform exclusive shows just for you. Interact in real-time and make your fantasies come true.
Free to watch ā¢ No registration required ā¢ HD streaming
Festival autorskog filma dodeljuje Specijalne nagrade povodom 30. izdanja festivala
Festival autorskog filma ove godine slavi znaÄajan jubilej ā svoje 30. izdanje. Tim povodom, Savet festivala dodeliÄe Specijalne nagrade za doprinos i podrÅ”ku festivalu.
Ove prestižne nagrade biÄe uruÄene tokom trajanja festivala, a laureati su dugogodiÅ”nji saradnici, filmski autori iz zemlje i sveta, kao i predstavnici medija, koji svojim radom i dalje ostavljaju neizbrisiv trag u filmskoj industriji.
UruÄenje nagrada biÄe održano 23. i 26. novembra u 19 Äasova u sali 1 mts Dvorane.
Dobitnici Specijalnih nagrada za doprinos i podrŔku 30. Festivala autorskog filma su:
Fabienne Hanclot (bivÅ”a direktorka Kanskog programa ACID), Stanislas Pierre (direktor Francuskog instituta u Srbiji), Meinolf Zurhorst (filmski kritiÄar), Laurent Jacob (selektor Kanskog festivala), Dimitra Karya (selektorka programaĀ CinĆ©fondationĀ Kanskog festivala), Gabriele Brunnenmeyer (skript doktorka), Manfred Schmidt (dugogodiÅ”nji direktor MDM fonda), Jovan MarjanoviÄ (direktor Sarajevo Film Festivala), ChristophĀ TerhechteĀ (umetniÄki direktor festivala DOK Leipzig), Michael Weber (direktorĀ The Match Factory), RĆ©mi Burah (televizija Arte), Boris MatiÄ (direktor Zagreb Film Festivala), Äedomir Kolar (filmski producent), Darijan MihajloviÄ (pozoriÅ”ni reditelj), Marko NovakoviÄ (reditelj), Branislav Glumac (Francuski institut u Srbiji), Vesna DaniloviÄ (dugogodiÅ”nja programska urednica DKC-a), Ivana MihiÄ (glumica), Zorica DimitrijeviÄ (novinarka), Sandra PeroviÄ (gl. i odg. urednica Zabavnog programa RTS-a i filmska kritiÄarka), Miroljub StojanoviÄ (filmski kritiÄar i urednik izdavaÅ”tva Filmskog centra Srbije), Milutin PetroviÄ (reditelj iĀ dobitnik Gran Prija Aleksandar SaÅ”a PetroviÄ), Dejan ZeÄeviÄ (reditelj i iĀ dobitnik Gran Prija Aleksandar SaÅ”a PetroviÄ), SiniÅ”a Dragin (reditelj i dobitnik Gran Prija Aleksandar SaÅ”a PetroviÄ), Dubravka LakiÄ (filmska kritiÄarka i novinarka),Ā Tatjana NježiÄ (urednica i novinarka), Branko IgnjatoviÄ (fotograf), SrÄan JokanoviÄ (novinar), Dimitrije StefanoviÄ (novinar), Boban AranÄeloviÄ (filmski kritiÄar) iĀ Stefan Äelineo (direktor UFUS AFA zaÅ”tite).
PodseÄamo, jubilarni 30. FAF biÄe održan od 22. do 29. novembra na nekoliko lokacija u Beogradu i Å”irom Srbije.
Galerija FLU ~ Izložba nagraÄenih radova studentske izložbe
Vladanu MatijeviÄu nagrada "Beogradski pobednik"Ā za roman āPakracā
Nagrada āBeogradski pobednikā za najbolji roman u 2023. godini pripadaĀ Vladanu MatijeviÄu za roman "Pakrac". Ovo je saopÅ”teno na konferenciji za novinare u Biblioteci grada Beograda. Predsednik žirija, koji je je odluÄivao o dobitniku,dr Predrag PetroviÄ rekao je da su na konkurs stigla 122 romana, a da su u uži izbor uÅ”la dela Å”est autora. To su Stevan VraneÅ” sa romanom "DevojaÄka soba" (Dokaz izdavaÅ”tvo), Filip GrbiÄ "Kanon potiÅ”tenog uma" (Vulkan), Maja Iskra "Aperkat" (Lom), Vladan MatijeviÄ "Pakrac" (Laguna), Vladimir PiÅ”talo, "Pesma o tri sveta" (Agora) i Bojan SaviÄ OstojiÄ "Vreme vode" (Kontrast izdavaÅ”tvo). Prilikom odluÄivanja o pobedniku Äetiri Älana žirija (Predrag PetroviÄ, SlaÄana IliÄ, Petar PijanoviÄ, Vesna TrijiÄ) su glasala za roman āPakracā Vladana MatijeviÄa, dok je NataÅ”a AnÄelkoviÄ svoj glas dala romanu "Pesma o tri sveta" Vladimira PiÅ”tala. Kako se navodi u obrazloženju žirija, roman āPakracā Vladana MatijeviÄa izdvojio se majstorstvom pripovedanja kojim je uspostavljena autentiÄna i složena slika sveta. āUdvojena liÄnost glavnog junaka, okružena likovima sa margine i bombardovana vestima iz crne hronike,Ā dovodi u vezu savremeni Beograd sa Pakracom s poÄetka ratnih devedesetih.Ā KritiÄki preispitujuÄi moderno srpsko druÅ”tvo ovaj roman hrabro, provokativno i precizno otvara pitanja zla, odgovornosti i moÄi na kraju dvadesetog i poÄetkom dvadeset prvog veka. PoetiÄki se nadovezujuÄi na umetniÄko iskustvo crnog talasa u srpskoj prozi i filmu, Vladan MatijeviÄ koristi grotesku i humor kako bi oblikovao viÅ”eznaÄnu i slojevitu viziju danaÅ”njeg Beogradaā, naveli su, izmeÄu ostalog, Älanovi žirija. Nagrada Äe MatijeviÄu, kako je reÄeno, biti uruÄena 30. januara. Priznanje se sastoji od statue Beogradskog pobednika, povelje i novÄanog iznosa od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. PodseÄamo, ovo je treÄi put da se dodeljuje ova nagrada koju je ustanovila Biblioteka grada Beograda. DosadaÅ”nji dobitnici su Drago KekanoviÄ za roman āPrivrženostā (za 2021. godinu) i Goran PetroviÄ za knjigu āPapir sa vodenim znakomā(za 2022. godinu).
Tekst i foto: M. Karan
Ilustracija: izdavaÄka kuÄa āLagunaāĀ
Biblioteka grada ~ RoÄendan & dodela nagrada
Anya is live and ready to show you everything. Watch her strip, dance, and perform exclusive shows just for you. Interact in real-time and make your fantasies come true.
Free to watch ā¢ No registration required ā¢ HD streaming
DODELJENE NAGRADE āTURISTIÄKI CVETā ZA 2023. GODINU
TuristiÄka organizacija Srbije (TOS) je po 38.put dodelila nagrade "TuristiÄki cvet" najboljima i najzaslužnijima za podizanje kvaliteta turistiÄkih usluga, kao i za doprinos razvoju, unapreÄenju i promociji srpskog turizma. Pobednici za 2023. godinu su proglaÅ”eni u konkurenciji 105 prijavljenih kandidata u sedam kategorija.
Nagrada za najbolju turistiÄku organizaciju pripala jeTuristiÄkoj organizaciji Zlatibor, dok je najbolja turistiÄka manifestacija po oceni žirija TOS-a i posetilaca njihovog sajta, Dani berbe grožÄa u VrÅ”cu, popularni GrožÄebal. U kategoriji āTuristiÄka agencijaā priznanje je pripalo agenciji "Hedonic Travel" iz Beograda. Hotel "Hilton" i hotel "Gorski" dobitnici su nagrade u kategoriji "Ugostiteljski objekat za smeÅ”taj - Hotel", dok je "AleksandroviÄ VT" iz Topole dobila āTuristiÄki cvetā u kategoriji "Ostali ugostiteljski objekti za smeÅ”taj". U kategoriji "Pravni subjekt za doprinos unapreÄenju turistiÄke ponude i promocije turizma" nagrada je pripala PrirodnjaÄkom centru Svilajnac. Nagrada u kategoriji "Influenser/Bloger" pripala je ekipi "Dva ranca beg iz kanca"(Ivana i Goran), dok je TV emisija "150 minuta"(TV Prva) dobitnik nagrade u kategoriji "Elektronski ili Å”tampani medij za predstavljanje Srbije kao turistiÄke destinacije". Specijalno priznanje, van kategorija, dodeljeno je kompaniji "ErSrbija" za doprinos odliÄnim rezultatima srpskog turizma. Pre dodele nagrada prisutnima su se na sveÄanosti u beogradskom klubu āJust&LobbyāĀ obratili UroÅ” KandiÄ, državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine, i Marija LaboviÄ, direktorka TuristiÄke organizacije Srbije. LaboviÄ je istakla nove rekorde u srpskom turizmu navodeÄi, izmeÄu ostalog, da je stranih turista u Srbiju ove godine stiglo za 22 odsto viÅ”e nego proÅ”le, a devizni priliv veÄi je za osam odsto. TOS je, prema njenim reÄima, snažno promovisao Srbiju na svim znaÄajnim svetskim sajmovima. Nacionalna turistiÄka organizacija je ugostila 96 novinara i influensera i predstavnike 47 turistiÄkih agencija iz celog sveta. Profile turizma Srbije na druÅ”tvenim mrežama prati oko 700.000Ā ljudi, a na njima je ÄakĀ stoĀ milionaĀ utisaka, u najveÄem broju pozitivnih. āPrema istraživanju Evropske turistiÄke komisije tek jedna treÄina zemalja u Evropi uspela je da dostigne rezultate iz 2019. i mi smo u toj jednoj treÄini.Ā IĀ ne samo da smo u jednoj treÄini mi smo prvi po procentualnom rastu dolazaka i noÄenja stranih turista. Iza nas su Crna Gora, Portugalija i Turskaā, naglasila je direktorka TuristiÄke organizacije Srbije. UroÅ” KandiÄ je u ime resornog ministarstva najavio za sledeÄu godinu 150 miliona dinara bespovratnih sredstava za razvoj seoskog turizma i 400 miliona dinara kredita iz Fonda za razvoj. IĀ naredne godine Äe biti vauÄera i to u veÄem iznosu od dosadaÅ”njih. āOva godina je bila najbolja do sada, nikada nismo imali viÅ”e ulaganja, ÄakĀ dve i poĀ milijardeĀ dinara je uloženo u turistiÄku infrastrukturu, 1,5 milijardi u kapitalnu turistiÄku infrastrukturu, a dogodine Äe biti za treÄinu viÅ”e ulaganjaā, najavio je državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine.
DODELJENE NAGRADE āETNOBREND GODINEā
Tradicionalna priznanja dobilo dobilo 14 zadruga, poljoprivrednih gazdinstava i malih proizvoÄaÄa
U Beogradu su 7. juna dodeljene nagrade "Etnobrend godine" za najbolje robne i korporativne brendove u Srbiji u 2023 godini. Organizatori ove tradicionalne akcije, koja je organizovana peti put, su manifestacija Etnobrend godine i Zadružni savez Srbije.
Na veoma poseÄenoj sveÄanosti u Zadružnom savetu Srbije, dodeljeno su nagrade "Etnobrend godine" koje je ove godine dobilo 14 zadruga, poljoprivrednih gazdinstava i malih proizvodjaÄa, a dodeljeno je i nekoliko zahvalnica.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola MihailoviÄ istakao je da Ā je osnovni cilj ove nagrade da promoviÅ”e visokokvalitetne zadružne proizvode kao i one iz poljoprivrednih gazdinstava. Glavna poruka, istakao je MihailoviÄ, jeste da proizvoÄaÄi treba da se udružuju u zadruge i tako lakÅ”e i efikasnije prodaju svoje proizvode i izvoze. On je istakao da je znanje najvažniji faktor u stvaranju kvalitetnih proizvoda i naveo primer Instituta za poljoprivredu iz Smederevske Palanke koji primenjuje najsavremenije tehnologije u stvaranju domaÄih sorti u povrtartvu i voÄarstvu.
Drago DeliÄ, autor i urednik "Etnobrenda godine" naglasio je da se meÄu dobitnicima nagrada nalaze i proizvodi vrhunskog kvaliteta, poznati i van granica naÅ”e zemlje, kao Å”to su kulen, prÅ”uta, specijalne vrste kobasica, a posebno je istakao proizvode od autohtone rase "moravka", koji se prave po starim recepturama, na prirodan naÄin, bez aditiva i drugih hemijskih dodataka.
Ivana PopoviÄ državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, pohvalila je sve veÄu orijentaciju zadruga i malih proizvoÄaÄa da na tržiÅ”te donose gotove proizvode, a ne sirovine, Å”to su pokazali i na prateÄoj izložbi, prireÄenoj povodom dodele ovih nagrada.
Državni sekretar u Ministarstvu za brigu o selu Zoran DimitrijeviÄ, zahvalio se predstavnicima zadruga i izneo podatak da je proÅ”le godine bespovratnu pomoÄ dobilo 207 zadruga u iznosu oko 18 miliona evra. On je naglasio da udruživanje i povezivanje proizvoÄaÄa pruža daleko veÄe moguÄnosti za plasman proizvoda. Najavio je da Äe u narednom periodu poÅ”to je proteklih Ā godina postignut kvantitet u zadrugarstvu ubuduÄe mnogo veÄa pažnja biti posveÄena kvalitetu.
Nagrade āEtnobrend godineā uruÄene su na sveÄanosti u dvoriÅ”tu zgrade u kojoj je sediÅ”te Zadružnog saveza Srbije i gde se nalazi i āZadružni duÄanā. U kategoriji Robni brend āmeso i proizvodi od mesaā nagraÄeni su Poljoprivredna stoÄarska zadruga Moravka iz Kaone, Industrija mesa KosanoviÄ iz Sremske Mitrovice, Poljoprivredno gazdinstvo VojnoviÄ iz Kuzmina i Trivuk doo iz Zemuna. Beogradski restoran āStara Hercegovinaā, koji posluje u sastavu ViÅ”njica restorana, dobio je priznanje za najbolji restoran domaÄe kuhinje u kategoriji āKorporativni brend u grupi ugostiteljstvoā. Za rakije i alkoholna piÄa nagraÄena je ZemljoradniÄka zadruga Pomona iz okoline Kladova, dok je Etno selo Stara planina iz Kalne kod Knjaževca nagraÄeno za razvoj seoskog turizma i oÄuvanje tradicije. Nagradu āEtno brend godineā dobili su i PR Stepanov iz Banatskog Novog Sela (za hladno ceÄena ulja), Poljoprivredna zadruga āDarovi Rtnjaā za rtanjske etno proizvode, PZ āVlasina fruitā za proizvode od Å”umskih plodova, Poljoprivredno gazdinstvo Brankica StojanoviÄ iz BabuÅ”nice za vurdu, PG Kajzer iz Velike MoÅ”tanice za voÄne rolnice bez Å”eÄera, PZ āZlatni ram 031ā iz DobraÄe za med i pÄelinje proizvode, i ZZ Meli iz Grezne kod Knjaževca za proizvode od lekovitog bilja. Dodeljeno je i viÅ”e zahvalnica - TuristiÄkoj organizaciji Beograda za doprinos u promociji zadruga i etno turizma, Institutu za povrtarstvoSmederevska Palanka, PG Ljuba JankoviÄ iz Mladenovca, ZemljoradniÄkoj zadruzi Seme Rajac, Udruženju žena Živica kod Požarevca. Udruženju 321 Srbija, PG Aronija MarjanoviÄ i Udruženju āMilutin StojkoviÄ KliÄevacā iz Požarevca.
DODELJENE NAGRADE NA 47. MEÄUNARODNOM SAJMU GRAÄEVINARSTVA U BEOGRADU
Na Beogradskom sajmu uruÄene su nagrade i priznanja za najbolje eksponate na 47. MeÄunarodnom sajmu graÄevinarstva. StruÄni žiri, kome je oredsedavao prof. dr DuÅ”an IgnjatoviÄ (Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu), jednoglasno je doneo odluku o nagraÄenima. Dodeljene su nagrade āNova vizuraā u pet kategorija i jedno posebno i dva specijalna priznanja. U kategorija GRAÄEVINSKI MATERIJALI nagrada āNova vizuraā pripala je firmi ALVEOX, Beograd za ā5 u 1 nano membranuā. U kategorija GRAÄEVINSKA MEHANIZACIJA nagraÄena je firma WKG, Kragujevac za āRiper sa hvataljkamaā. U kategoriji PREFABRIKOVANI SKLOPOVI ZA GRAÄENJE nagrada odlazi u Tursku firmi WOOD-Y GLOBERA TRADING AHSAP URUNLER za āIzolovani i lamelirani paneli za montažne objekteā. Nagrada Sajma graÄevinarstva āNova vizuraā u kategoriji INSTALACIJE U OBLASTI GRADITELJSTVA pripala je TERMORAD GROUP, Požega za āBTCDK 80, bojler sa smart funkcijomā, dok je u kategoriji INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U OBLASTI GRAÄEVINARSTVA nagraÄen SAOBRAÄAJNI INSTITUT CIP, Beograd, za āProjektovanje i inženjeringā. POSEBNO PRIZNANJE dodeljeno je u robni grupi PREFABRIKOVANI SKLOPOVI ZA GRAÄENJE firmi BEPOX, Beograd, za āKameni tepihā. SPECIJALNO PRIZNANJE dodeljeno je nemaÄkoj firmi OPTIMAS MASCHINENFABRIK za āOptimus pacer P22ā, i ARTINVEST-u, Stara Pazova za pristup sajamskoŃ prezentaciji.