#muzeji

Klimtova „Dama sa lepezom“ posle sto godina opet u Beču

Jedna od dve poslednje skoro dovršene slike Gustava Klimta „Dama sa lepezom“ biće izložena u muzeju Gornji Belvedere od 25. marta 2021. do 13. februara 2022. godine. U okviru prvog dela izložbe biće prikazana „Dama sa lepezom“ zajedno sa drugim nedovršenim ostvarenjima umetnika, dok je drugi deo izložbe posvećen uticaju japanske i kineske umetnosti na Klimtova kasnija dela. Drugi deo postavke biće otvoren početkom oktobra.

Pretpostavlja se da slika predstavlja jedan od Klimtovih modela koje je koristio za portrete, a ne poznatu damu iz tadašnjeg bečkog društva koje je Klimt često slikao. Prema najnovijim saznanjima „Dama sa lepezom“ je poslednji put javno izložena u Beču 1920. godine kao pozajmica industrijalca Ervina Belera. Od 20-ih godina 20. veka nalazi se u vlasništvu porodice Beler u Švajcarskoj. Austrijski kolekcionar Rudolf Leopold je verovatno kupio sliku 50-ih godina prošlog veka. Početkom 90-ih godina slika se pojavljuje u SAD gde je prodata u aukcijskoj kući „Sotheby's“ za 9,3 miliona evra. Vlasti su tada vodile istragu protiv nepoznatih lica za nezakonit izvoz slike, ali je proces obustavljen zbog nemogućnosti da se otkriju odgovorna lica. Iako sadašnji vlasnik nije bio upoznat sa istorijom vlasništva slike, ovakve pravne okolnosti su sprečavale da delo bude izloženo u Austriji. Da bi slika bila deo izložbe u muzeju Gornji Belvdere Austrija je odobrila imunitet za vreme trajanja izložbe.

„Navodno je „Dama sa lepezom“ još bila na štafelaju kada je Gustav Klimt umro. Ona umetnički i simbolički predstavlja njegovu poslednju stvaralačku fazu. Drago mi je što je država odobrenjem privremenog imuniteta, doprinela tome da se slika nakon toliko godina javno prikaže u Austriji i bude dostupna široj javnosti“, izjavila je Andrea Majer austrijska državna sekretarka za kulturu.

Fotografije:

Foto 1-2: © Belvedere, Wien, Foto: Markus Guschelbauer

Muzejska četvrt u Beču postaje zelena oaza

I čuveni kulturni areal u centru austrijske prestonice, Muzejska četvrt (MQ), novim izgledom daje svoj doprinos u transformaciji društva. “MQ goes Green“ je projekat ozelenjavanja omiljenog prostora Bečlija usled klimatskih promena, čiji je glavni cilj prelazak na obnovljive izvore energije, veći biodiverzitet i ozelenjavanje spoljnog prostora, kako bi se snizila temperatura i stvorio areal sa više hladovine i zelenila.

„Grad Beč je definišući klimatsku strategiju ambiciozno postavio cilj da do 2040. godine postane klimatski neutralan i da postepeno transformiše grad tako da ljudi koji u njemu žive dobro podnose promene uzrokovanje klimatskim pomeranjima. Muzejska četvrt nije samo centar savremene kulture, već i pulsirajući prostor sa preko pet miliona posetilaca godišnje“, izjavio je gradonačelnik Beča, Mihael Ludvig. Kreativno rešenje „MQ u morfozi“ predviđa jedinstven izgled za svaki trg u okviru Muzejske četvrti. Poseban naglasak stavljen je na klimatsku otpornost biljaka. „Upravo talas visokih temperatura poslednjih dana i nedelja još jednom je pokazao koliko je važno razviti koncepte za javne prostore u gradu koji prirodno mogu sniziti temperaturu. Ozelenjavanje Muzejske četvrti učiniće prostor za nekoliko stepeni hladnijim i time povećati kvalitet boravka za posetioce“, rekla je direktorka Muzejske četvrti, Betina Lajdl.

„Drveće ima veliki značaj za kvalitet boravka u gradu. Ono snižava temperaturu, smanjuje brzinu vetra, poboljšava kvalitet vazduha i ima pozitivan uticaj na psihu ljudi. Kako bismo učinili da se ovi efekti što je moguće direktnije osete, razvili smo šumarke nalik ostrvima sa otpornim stablima i žbunovima“, objasnila je Ana Declhofer čije rešenje je pobedilo na konkursu.  

U unutrašnjem delu Muzejske četvrti već su postavljene razne vrste drveća i biljaka koje stvaraju mediteransku atmosferu i pružaju više hlada. Dodatne mere ozelenjavanja će se sprovoditi tokom naredne tri godine.

Fotografije:

Budući izgled MQ © DND

Nadaljevanje političnih čistk: Po šefih podjetij in medijev je vlada predčasno odstavila še voditelja muzejev Dežmana in Oseta. Protest 79 izobražencev zaradi političnega mesarjenja oblasti

Ostro odprto pismo proti ravnanju vlade je podpisalo 79 izobražencev. Pismo so poslali, ko je vlada danes serijo političnih čistk v podjetjih in medijih nadaljevala s predčasno odstavitvijo dosedanjega direktorja Muzeja novejše zgodovine Jožeta Dežmana in direktorja Muzeja Slovenske osamosvojitve Željka Oseta. Za začasno vodjo novega združenega muzeja, ki v imenu nima osamosvojitve, je ministrica…

KAKO MUZEJE U SRBIJI UČINITI PRISTUPAČNIM?

„Pustinja živi“ u Muzejskoj četvrti u Beču

Umetnik Oliver Resler će predstaviti instalaciju pod nazivom „Pustinja živi“ u izložbenom prostoru „MQ Art Box“ u dvorištu Muzejske četvrti u Beču od 10. marta do 5. maja 2022. godine. 

Instalaciju čine fotografije koje su snimljene dronovima, a odnose se na proteste protiv izgradnje auto-puta Lobau i tunela Lobau u nacionalnom parku Donau-Auen kod Beča. Fotografije iz ptičije perspektive prikazuju oblast koju aktivisti označavaju kao „pustinju“ i fotomontažu potencijalne budućnosti koja se suprotstavlja trenutnoj realnosti.

Tokom petomesečnog protesta aktivisti su iznosili različite predloge za uređenje terena na kome je bila predviđena izgradnja auto-puta i tunela. Organski uzgoj povrća, pošumljavanje, samoorganizovane socijalno-ekološke inicijative i izgradnja kulturnog centra su bile neke od ideja. Nakon što je grad Beč odlučio da nastavi sa gradnjom auto-puta, iako je austrijska ministarka za klimu i zaštitu životne sredine Leonore Gevesler otkazala izgradnju tunela, aktivisti za zaštitu životne sredine su podigli drvene građevine, između ostalog i trospratnu piramidu. One su uništene 1. februara 2022. godine tokom policijskog uklanjanja protestnog kampa, a u toku akcije je uhapšeno 48 aktivista.

Autor instalacije postavlja pitanje, šta bi bilo kada bismo uspeli da sprečimo izgradnju auto-puta i uredimo prostor prema zamislima aktivista? Umetnik podseća na činjenicu da se uspesi pokreta za zaštitu klime teško mogu videti, jer su to „auto-putevi, naftna postrojenja, termoelektrane, cevovodi i aerodormi koji nikada nisu izgrađeni. To su šume koje nisu posečene, reke i jezera koja nisu zagađena“.

Fotografije:  

Muzej Hundertvaser otvara se i na Novom Zelandu

Pored postojećeg muzeja Hundertvaser u Beču, 20. februara 2022. godine u primorskom gradu Vangarej na Novom Zelandu biće otvoren drugi muzej posvećen radu ovog umetnika.

Fridensrajh Hundertvaser je bio kosmopolita, a njegova umetnost se prikazuje na izložbama širom sveta, dok su njegovi arhitektonski projekti prisutni u mnogim zemljama. Najpoznatiji bečki umetnik je od 1976. godine imao prebivalište na Novom Zelandu. On je 1986. godine dobio novozelandsko državljanstvo. Preminuo je 19. februara 2000. godine na brodu Kraljica Elizabeta II pred obalom Brizbejna i na svoju želju je sahranjen na Novom Zelandu.

„Hundertvaser je bio veliki umetnik i vizionar u oblasti arhitekture i ekologije. Stvorio je kuće u kojima se kreativnost prirode susreće sa ljudskom kreativnošću. Drago mi je što su se njegovi planovi za umetnički centar na Novom Zelandu ostvarili“, izjavio je Peter Hanke, član gradskog veća zadužen za finansije i privredu u Beču. Centar će predstavljati njegov umetnički rad, kao i posvećenost ekologiji i arhitekturi. Hundetvaser je sproveo svoj zahtev za vraćanjem teritorije prirodi na Novom Zelandu tako što je na svojoj zemlji u Zalivu ostrva zasadio 100.000 stabala.

Umetnički centar se zasniva na nacrtu umetnika za javnu galeriju u Vangareju iz 1993. godine. Projekat je nastavljen nakon smrti Hundertvasera i realizovan u bliskoj saradnji sa Privatnom fondacijom Hundertvaser zahvaljujući prikupljenim sredstvima i angažovanju mnogih građana Vangareja. U centru će biti otvorena galerija savremene umetnosti u kojoj će se izlagati radovi savremenih maori umetnika.

Fotografije:  

Koje boje će biti novi mobilijar u Muzejskoj četvrti u Beču?

Glasanje za boju mobilijara u Muzejskoj četvrti u Beču je završeno, a publika se sa 32 odsto glasova odlučila za narandžastu boju.

U glasanju je učestvovalo ukupno 12.446 osoba od kojih je 32 odsto glasalo za narandžastu, 27 odsto za zelenu, 24 odsto za roze, a 17 odsto za plavu boju. Postavljanje 76 delova novog mobilijara u dvorištima Muzejske četvrti će biti sprovedeno u proleće.

Prvobitni mobilijar pod nazivom Encis su dizajnirale arhitekte Ana Popelka i Georg Poduška. Sadašnji modeli su razvijeni na osnovu geometrije, kombinatorike i materijala koji su korišteni pri izradi prvih modela.

Ukoliko je neko zainteresovan moći će da kupi aktuelni mobilijar u okviru rasprodaje. Svake dve godine publika ima priliku da odlučuje o boji mobilijara.

Fotografije:

© Hertha Hurnaus

Izložba u Muzeju Belvedere 2022

Muzej Belvedere je u 2021. godini kao i u prethodnoj zabeležio pad posetilaca od 80 odsto u odnosu na period pre pandemije. U toku 2022. godine Belvedere će predstaviti 22 izložbe.

Donji Belvedere će prikazati postavku „Dali – Frojd. Opsesija“ koja će se baviti uticajem psihoanalitičara Zigmunda Frojda na delo Salvadora Dalija. Nakon više od decenije jedna izložba u Beču će se opet posvetiti najznačajnijem predstavniku surealizma i to prvi put u odnosu na Beč i osnivača psihoanalize. Izložba se otvara 28. januara 2022. godine. Od 17. februara posetioci će imati priliku da vide izložbu „Viva Venecija! Otkrivanje Venecije u 19. veku“, dok će se izložba „Grow. Drvo u umetnosti“ od septembra baviti mitskim, simboličkim, ekološkim, filozofskim i prirodno umetničkim aspektima odnosa čoveka i drveta.

U Gornjem Belvederu će se od 24. februara osmodelna serija radova britanskog umetnika Marka Kvina „Emotional Detox“ suočiti sa poznatim „karakternim glavama“ nemačkog vajara Franca Ksavera Meseršmita koje su Kvinu poslužile kao inspiracija. U proleće će biti otvorene izložbe o radovima austrijskog slikara Georga Ajzlera, nemačke umetnice Lene Henke i američke vajarke Rone Pondik.

Belvedere 21 će predstaviti izložbu o kulturnom fenomenu vremena sa savremenim fotografijama i filmovima iz kolekcije muzeja od 24. marta 2022. godine. Radovi slovačke umetnice u nastajanju Stanislave Kovalčikove sa zagonetno-figurativnim slikarstvom će moći da se vide od 16. septembra naredne godine. 

„Mi se nadamo značajnom oporavku u 2022. godini. Međutim realno je očekivati da broj posetilaca pre krize bude dostignut najranije 2023. godine, a najverovatnije tek 2024. godine“, izjavio je komercijalni direktor muzeja Volfgang Bergman.

Više informacija Belvedere.

Fotografije:  

Salvador Dalí_Le jeu lugubre_1929_Private Collection_© Photo White ImagesScala, Florence_© Salvador Dalí, Fundació Gala-Salvador Dalí  Bildrecht, Wien 2021

Salvador Dalí, Remorse. Sphinx Embedded in the Sand, 1931_Eli and Edythe Broad Art Museum, Michigan State University_© Salvador Dalí, Fundació Gala-Salvador Dalí_Bildrecht Wien 2021

Salvador Dalí, Paranonia, um 1935_The Dalí Museum, Gift of A. Reynolds & Eleanor Morse_© Salvador Dalí, Fundació Gala-Salvador Dalí_ Bildrecht Wien 2021

Marc Quinn, Emotional Detox II, 1995_copyright Marc Quinn Studio_and Franz Xaver Messerschmidt, Character Head No.33_17771783_copyright Belvedere, Wien_Image courtesy of Marc Quinn studio