#mrak

Source

🎼 Samsara

Ako me ikada sretneš, u ovom ukletom gradu

Ostani mirno na istoj strani pločnika

Ne stavljaj ruke na lice, nemaš što od mene kriti

Glavu gore, nama je ljubav lozinka

Ne pitaj je li pravedno što nas je prekrio mrak

Ni to što nismo zajedno, pusti suzu daj mi znak

Da još nije prestalo, da nikad neće prestati

Mogu proći i stoljeća, mogu ti i umrijeti

A ti me nisi prestala, i nikad nećeš prestati

Ljeta, zime, proljeća, za tebe ću živjeti

jó uzené, to je Mrakovo👌

he grows up so fast *wipes tear*. this one was supposed to be a warm-up doodle but i got carried away a bit, i do like me some green. getting comfier in csp as well!

🦊🐉.

a real life horror story

based on true events

где ты? где ты? где ты? где ты? где ты? где ты? где ты? где ты? где ты? где ты? где ты? где ты? где ты? где ты? где ты? где ты? где ты? где ты?

I

rekla mi je, „imaš dušu Ovna”

nisam je ljubio svom žestinom

onom kao kad ideš u rat

kao kad izazivaš gnev bogova

kao kad od tebe tek pepeo ostane

rekla je „boli me”, a ja nemam latice nežnog cveta, ali zbog nje sam pokušao

želeo sam da voli moje bodlje

želeo sam da je odvedem u Podzemlje

da se zaljubi u Hada, ali voleti mene

sigurna je smrt

zato sam rekao „idi”,

upotrebio sam sve gromove i oluje

slao zemljotrese na gradove njenog srca

nisam želeo da je izgubim u ruševinama

morala je da preživi, bez mene

da tek ponekad u snežnim pahuljama oseti vrelinu moje ljubavi

istina, sve je pokušala da ostane

moje uvrede transformisala je u poljupce

moje atomske bombe neutralisala

moje bure stojički podnosila

uzalud, brutalnost Tanatosa razorila ju je, kao što sam predvideo

ne možeš voleti morske struje, a očekivati mirnu plovidbu

naći će ona dom kraj nekog ko će joj šaputati slatke besmislice,

u njima će tek na tren zaboraviti uništenje

svetova kojima je želela da pripada

kad su je moje kandže prevarile

svako ima svoje puteve, voljena

konce sudbine opasno je odmrsiti, zakone života pokušavati da prevariš

pravda će kad-tad biti zadovoljena

ti moraš pronaći utehu u tome da sam pokušao,

ali znaš - jer rekao sam ti -

vuk dlaku može promeniti, ćud nikad

ti si malo jagnje, sada uprljano krvlju

za sve sam kriv, ali rekao sam ti, zar ne?

naša ljubav bi bila paradoks

oksimoron

ne traži sklad u neskladu

tu lekciju umalo si platila glavom.

II

što se mene tiče,

još tragam za nekom koja može

mojoj vatri da bude kiseonik, a ne list papira

koju ne uzbuđuju mirne luke i sidra, već način na koji

talasi transformišu stene,

ljubav je nekad i destrukcija, ako je umeš

metamorfoza biće bolna ali neophodna

tu ženu krikovi duša neće užasavati

moja Persefona, moja suvladarka

zna da je nar sladak, a tama zavodljivija

od bilo kog svetla,

ipak, ona će na mom noćnom nebu sijati uz takvo umeće, gracioznost

lukavo, da me neće ugroziti

palićemo sveće dok se volimo, prosipati užareni vosak po goloj koži

smejati se iz inata

svima koji po mraku ne izlaze

znaće ona da me ukroti, zašto da ne?

dozvoliću sebi da budem pitom sa njom,

njom koja razume lepotu surovosti, ali nikad do kraja - ona to ne bi ni tražila od mene

zajedno ćemo zavijati na Mesec

zbog naše ljubavi goreće šume, zbog naših meteora eksplodirati planete

od njenog dodira ključaće krv

vene će je čekati, ako ne dođe rasprsnuću ih da me zapamti

voleću je kao slatku osvetu

kao otrov za koji leka nema

e zbog nje, zbog nje ću ići u rat

izazivati gnev bogova

zbog nje nek od mene tek pepeo ostane

nju ću ljubiti svom žestinom

ženu koja kao i ja -

ima dušu Ovna.