#misljenje

tw ± xv ±

Ispijam trecu kafu u roku od jedva dva sata. Gledam kroz prozor u travnjake prekrivene snegom.

Ovo jutro, tako me vraca unazad.

Par meseci unazad.

Ovo jutro je tako nekako za sklopiti uspomene ove godine.

I veruj mi, ova godina ima nesto posebno u sebi.

Svi usponi i padovi, nekako su ove godine pun pogodak.

Ne zalim ni za jedan trenutak ove godine. Svaki bih mogla proziveti ponovo. Ne bi mi bilo zao.

Sve sto sam uradila ove godine, bilo je vredno truda.

I to sto sam uspela da rascistim neke stvari u svojoj glavi.

I to sto sam ponovo uspela da se zaljubim.

Sto sam uspela ponovo da otvorim svoja osecanja. A mislila sam da necu moci.

Sto sam presla nekako preko svog zida i pustila da neko ga srusi.

I te osobe, koje su sasvim slucajno u moj zivot usle i postale mnogo drage.

Bez obzira da li su ostale ili ne u mom zivotu. Nekako su prisutne, bar u mojim mislima. I drage su, mnogo su drage, previse.

Nekako, ova godina ima nesto posebno. A ne znam zasto.

I opet, ima neka tuga, sto imam osobu koju nisam zadrzala u svom zivotu. Nisam znala ili prosto nije trebalo da ostane. A zelela sam. Veruj mi da jesam. I jebem ti koliko mi nedostaje.