#kuvar

96. Lin - poslušni Kinez

Bio mi je pomoćnik u kuhinji gde sa radio na bušotini u Africi...

Postali smo bliski... bliži nego što mnogi pomislle...

Afrika. Crni kontinent.

Od ovog trenutka pa nadalje, slede priče iz doba mog života koji sam proveo u Africi. Moram da priznam da je taj deo mog života stvarno ostavio veoma jak utisak na mene.

Ipak je Afrika, Afrika...

...

Sedeo sam zavaljen u sedištu aviona za Tripoli. Bio sam malo skenjan. Naravno, posao sam dobio veoma lako, zahvaljujući već prethodnom mom angažmanu za istu kompaniju.

Ono što me je skenjalo su razne priče kojih sam se naslušao pre polaska na put. To su bile priče tipa, kako je Libija zemlja sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Taj podatak je govorio da je tamo mnogo šta zabranjeno, što je za nas ostale bilo normalno. Pre svega mislim na alkohol i sex. Priče o patrijarhalnoj muslimanskoj zemlji i njihovim smernim ljudima, me je malo pokopala, jer su alkohol i sex stvari bez koje ja teško živim.

Da to i nije baš tako brzo sam se uverio. Pored toga što su stranci imali određene popuste po pitanju alkohola, u smislu da su ga mogli konzumirati u određenim količinama, na određenim mestima i slično, izneću i podatak da ni njihovo stanovništvo nije baš toliko smerno kao što želi da se prikaže.

Uostalom priče slede.

...

Na aerodrom u Tripoliju sam sleteo par dana ranije nego što je trebalo da se javim na posao. Hteo sam pre svega da malo osetim atmosferu zemlje u kojoj po prvi put dolazim, a i mesto u kome sam trebao da se javim za rad je bilo udaljeno nekih 250 kilometara od Tripolija.

Nakon carinskih formalnosti, napustio sam zgradu aerodroma i potražio taxi. Rešio sam da pronađem smeštaj i tu noć provedem u Tripoliju.

Izašao sam iz klimatizovanog taxija na afričku vrelinu. Brzo sam našao smeštaj u jednoj privatnoj kući. Bila je to neka vrsta pansiona za strance.

S obzirom na namenu, u njemu se mogao točiti alkohol, ali isključivo za strance. Uskoro sam saznao da se od alkohola služe samo vino i pivo, što je meni bilo dovoljno.

Osvežio sam se od napornog puta i izašao napolje. Ceo dan sam proveo u šetnji. Razgledao sam grad i pokupovao neke stvari, koje sam smatrao da će mi biti neophodne narednih dana kada budem počeo da radim.

Popodnevnu vrućinu sam izbegao u jednom lokalu. To je bio lokal gde su se prodavali tompusi na komad i točilo pivo. Za početak, meni sasvim dovoljno.

Već je polako padao mrak i ja se zaputih ka pansionu. Ušao sam unutra i za recepcijom umesto recepcionera, sada je bila jedna žena. Zanesen tako u mislima ja joj se javih na srpskom:

- Dobro veče.

- Jugoslavija. – Kliknu ona radosno.

- Da... – Bio sam zbunjen.

- Moj muž... Učila Jugoslavija... On oficir... Sada mrtva... – Mucala je na teškom srpskom jeziku.

Pošto mi je sve to bilo simpatično, poželeo sam da se upoznam sa njom malo bolje.

- Da li mogu da dobijem jednu kafu? – Govorio sam polako, slog po slog, kako bi me lakše razumela.

- Kafa? Da. – Reče ona veselo uz osmeh. – Sedi ovde. Odmah donesem.

Hatidže, kako se je zvala gazdarica pansiona je bila žena svojih 40 godina. Imala je veoma lepo lice, tako karakteristično za žene sa tog podneblja. Na glavi je imala obmotanu belu maramu, a na sebi široku i dugačku haljinu do zemlje. Nepravilan oblik haljine nije mi dozvoljavao da razaznam kakvo joj je telo, osim što sam naslućivao da ima velike sise. Ubrzo se je pred nama na stočiću dimila topla kafa, i nas dvoje se opustismo uz razgovor.

- Pa kako ide posao? – Upitah ja tek da nešto kažem.

- Nije loše, samo znaš. Žena u ovaj svet teško. Pogotovo ja nema deca.

- Pa zar ne možeš da se udaš ponovo?

- A... Ne nikako. Moj muž visoki oficir i poginuo. Ja ovu kuća dobila od država. Ako se uda sve izgubim.

- Kako si naučila srpski?

- Moj muž dok živ. Mi svako leto na more u Ulcinj. I moj muž dobro govori srpski.

- Nego reci ti meni, gde ja ovde mogu da nađem ženske... Zabavu?

- Ima javna kuća, ali samo za ne muslimani i stranci.

- Ma ne to. Neću da plaćam. Mislio sam zabava.

- Aaa... Jako teško.

- A gde se ti zabavljaš? – Upitah ja bezobrazno.

Sada je Hatidže smerno spustila pogled na dole, namestila maramu na glavi i tiho rekla:

- Ja se ne zabavlja.

- Što? Nisi ti tako matora.

- Ja želi, ali nema gde, a i muž mrtav.

- Pa dobro, svaka čast njemu, ali ti moraš da nastaviš da živiš.

- Znam. Moj muž mrtav 10 godina. Ja prežalila sam ga, ali drugi loše kažu o meni ako se zabavljam.

- A šta ako drugi ne saznaju da se ti zabavljaš? – Sada sam hteo da iskoristim situaciju i napadnem je. Iako nisam znao kakvo telo ima, palilo me je njeno lice, naročito ta njena pušačka usta.

- Pa ne može ovde zabavljati, drugi odmah vide sve.

- Ja znam kako možeš da se zabaviš, a da niko ne vidi i ne sazna.

- Kako? Nemoguće... – Reče ona opet stidljivo gledajući u pod.

- Pa možemo se zabavljati kod mene u sobi i niko neće znati, a ti nećeš izaći iz svoje kuće. – Sada već nisam imao šta da izubim. Ako bude sexa super, ako ne, vreme je da idem na spavanje jer sam kafu popio.

- Ti si lud. Nikako! – Odgovori ona, mada sam bio siguran da sam u glasu osetio da ne misli tako.

- Ništa odoh onda ja na spavanje. Laku noć.

- Laku noć.

Popeo sam se uz stepenice u svoju sobu. Na brzaka sam se istuširao. Otvorio sam prozor jer je bila topla noć i tako go i skoro mokar legao na krevet. Samo što sam se bacio na krevet, začuo sam tiho kucanje na vratima. U početku nisam bio siguran da li neko stvarno kuca ili mi se to čini. Kucanje se ponovi, ovoga puta malo jače, ali još uvek tiho.

Ustao sam i otvorio vrata. Ispred je stajala Hatidže. Pogled joj je bio uperen u pod, a ruke prekrštene u visini stomaka.

PROMOCIJA GASTRONOMSKOG VODIČA „GAULT & MILLAU“ SRBIJA 2023

DODELjENE NAGRADE ZA 14 NAJBOLjIH U UGOSTITELjSTVU

Svečana promocija drugog izdanja gastronomskog vodiča „GAULT & MILLAU“ Srbija 2023. održana je 25. aprila u Kristanoj dvorani hotela ''Hyatt Regency’’ u Beogradu, na kojoj su dodeljena i priznanja u više kategorija najuspešnijima u ugostiteljstvu u 2023. Događaju je prisustvovalo više od 300 zvanica, koji su nakon zvaničnog dela, uživali u ukusima pažljivo odabranih specijaliteta srpske kuhinje i u najboljim vinima.

Gostima su se na samom početku obratili Mira Šemić, direktorka „Gault & Millau“ Slovenija i Srbija, Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije i Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine Republike Srbije. Tom prilikom predstavili su vrednost i kvalitet vodiča, kao i njegov značaj za turizam i turističke destinacije u Srbiji.

„Obišli smo Srbiju od Subotice do Vranja, i verujte mi podigli lestvicu i odabrali najbolje. Večeras će nagrade biti iznenađenje za sve, za restorane, pojedince i za sve goste. Mi smo zadovoljni izborom’’, rekla je Mira Šemić, direktor „Gault & Millau” Slovenija i Srbija, zahvalivši se i Turističkoj organizaciji Srbije na poverenju i podršci.

„Drugi put se sastajemo da promovišemo izdanje ovog gastronomskog vodiča. Kriterijumi na osnovu kojih su inspektori ocenjivali restorane, kuvare i usluge širom Srbije su strogi, ali pravični i stvar je prestiža u celom gastronomskom svetu zaslužiti GoMijo kapu, ili biti primećen od strane GoMijo inspektora. Svim restoranima i pojedincima koji su to uspeli, čestitam“, rekla je Marija Labović direktorka TOS.

“Ovo je prilika da se podstakne konkurencija među domaćim ugostiteljima kako bi se ukupan kvalitet, promocija i vidljivost gastronomske ponude kretala uzlaznom linijom'', istakao je, između ostalog, Uroš Kandić, državni sekretar za turizam.

Dobitnici nagrada „Gault & Millau” SRBIJA 2023 su:

Najbolji restorani 2023:

Dobitnici tri kulinarske kape: Homa, Beograd; La Pista Gorski Hotel, Kopaonik; Restoran 27, Beograd, i Restoran The Square, Beograd

Dobitnici četiri kulinarske kape: Langouste, Beograd, i Salon 1905, Beograd

Najbolji somelijer 2023 – Stefan Mladenović, restoran Corso, Beograd

Najbolji POP 2023 – Morava Meet Concept Store, Beograd

Najbolji poslastičar 2023 –Dejan Veljin, Hotel Gorski, Kopaonik

Mladi talenat 2023 – Stefan Živković, Koordinata, Beograd

Chef tradicije 2023 - Dragan Cvetković, Bela Reka, Beograd

Chef budućnosti 2023: Filip Ćirić, HOMA, Beograd;

Dejan Popović, Fish&Zeleniš, Novi Sad

Chef godine 2023 – Gijom Iskandar, Langouste, Beograd

Post kao lekar duše - "Posni kuvar s pravilima posta" u prodaji od 16. decembra

„Posni kuvar s pravilima posta“ Onufrija Hilandarca je izvanredna zbirka recepata posnih jela prikupljanih kako po srpskim manastirima tako i onih zapisanih od baka, majki i sestara širom sveta. Uz svaki recept navedena je i otačka pouka o postu, što predstavlja svojevrsnu specifičnost ovog izdanja.

Prva božja zapovest upravo je zapovest posta, čime je ustanovljen post i naznačena potreba čovečanske prirode za ovim podvigom. Ova zapovest nije govorila o količini hrane, već o njenom sastavu.

U ovoj knjizi se ne nalaze samo recepti, već i istorija, tradicija, duhovnost i kulturna baština jednog naroda. Iako uzdržavanje od određene hrane nazivamo postom, post ima i svoju drugu dimenziju – duhovnu. Duhovna strana posta je daleko teža od telesne. Telesni post je kad se uzdržavamo od mrsne hrane, a duhovni kad se uzdržavamo od zlih pomisli, dela i reči. Bez duhovne dimenzije post prestaje da bude hrišćanski post i postaje prosta dijeta.

Arhimandrit Onufrije (Vranić) iguman je manastira Denkovac u Eparhiji šumadijskoj. Ovaj kuvar je plod višegodišnjeg prikupljanja recepata posnih jela. Knjigu dodatno obogaćuju zanimljive ilustracije manastirske svakodnevice Maje Šolak Bataković.

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/dzigerica-u-slanini-jelica-podrascanin/?D%C5%BEigerica+u+slanini+-+Jelica+Podra%C5%A1%C4%8Danin Recepti+i+Kuvar+online

Džigerica u slanini - Jelica Podraščanin

Džigerica u slanini.

Džigerica u slanini, sastojci:

500 gr pileće džigerice,

20 tankih šnita slanine,

so.

Za prilog:

šolja za belu kafu pirinča,

2 glavice crnog luka,

ulje,

so,

biber.

PROČITAJ: Dinstana zelena boranija – Recepti i Kuvar online

Džigerica u slanini, priprema:

Džigericu prepoloviti na dva dela i uviti u slaninu i pričvrstiti čačkalicom, pa ih poređati u tepsiju.

Peći u rerni na 200 stepeni da porumeni.

Pirinač obariti sa 2 šolje vode.

Na ulju propržiti luk iseckan na kocke i dodati pirinač koji je ispran vodom, posoliti, pobiberiti i izmešati.

Servirati džigericu i pirinač.

Jelica Podraščanin

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/kafanska-pogaca-verica-poznanovic/?Kafanska+poga%C4%8Da+-+Verica+Poznanovi%C4%87 Recepti+i+Kuvar+online

Kafanska pogača - Verica Poznanović

Kafanska pogača.

Kafanska pogača, sastojci:

20 g kvasca otprilike,

2 dl vode,

1 kašičica šećera,

1 kašičica soli,

3 kašike ulja i

4 kafanske čaše brašna od 2 dl.

Kafanska pogača, priprema:

Kvasac razmutiti u mlakoj vodi pa dodati sve ostale sastojke so, šecer, ulje i zamesiti testo, (kvasac ne treba ostavljati da naraste). Odmah sve zajedno sjediniti, prebaciti na radnu površinu, oblikovati loptu, pa dlanovima oblikovati na željenu debljinu. Treba da bude tanka pogača, ali ne jako.

Prebacite je na papir, u tepsiju, i još malo dlanovima razvucite. Izbockajte je viljuškom ili išarajte po želji,

Uključite rernu na 250 C.

Kad se zagreje, stavite pogaču i čim se malo zapeče, smanjite temperaturu na 180 i pecite 15, najviše 20 minuta.

Pečenu izvadite iz tepsije, poprskajte je malo vodom i umotajte u krpu, i ostavite da se malo prohladi.

Ja sam od ove smese napravila dve pogače.

Bedž znači: značka, znak, simbol, obeležje, marka. Ove bedževe sa natpisom ” Baćkova kuhinja” napravila je jedna prelepa Sanja. Visoka, vitka, ko gorska vila.

Pa ja odlučih da napravim Kafansku pogaču, juče sam pravila Kuglof sa makom i stavila bedž. Danas da se pohvalim sa nekim novim, jer ih imam pet, svi su mi jako lepi, ne znam koji je od koga lepši. Kafanska pogača se brzo i lako se sprema a što je najvažnije jako je ukusna. Miris pečenoga hleba, pogače, mene vraća u prošlost u neka druga vremena. Što bi jedan naš drug rekao, kafana, karirani stoljnaci, kafanske pepeljare, rasparene čaše, muzika…

Verica Poznanović

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/cvet-lisnata-pogaca-milica-zivkovic/?Cvet+lisnata+poga%C4%8Da+-+Milica+%C5%BDivkovi%C4%87 Recepti+i+Kuvar+online

Cvet lisnata pogača - Milica Živković

Cvet lisnata pogača.

Cvet lisnata pogača, sastojci:

500 gr brašna,

1/3 kvasca,

2,5 dl mešavina vode i mleka, pola pola,

1 kašičica šećera,

1 kašičica soli,

1 jaje,

50 ml ulja,

50 gr otopljenog margarina,

susam i

seme lana.

Cvet lisnata pogača, priprema:

U mleko i vodu staviti kvasac, šećer i 1 kašiku brašna i ostaviti 10 minuta.

U vanglu staviti brašno, so, ulje, jaje i nadošli kvasac i zamesiti glatko testo i ostaviti da naraste 30 minuta.

Testo premesiti i podeliti na 5 loptica.

Svaku lopticu razvaljati oklagijom u krug, premazati margarinom i slagati jednu preko druge na papir za pečenje. Zadnje se ne premazuju.

Naslagano testo razvaljati oklagijom u četvrtastu ploču.

Na sredini čašom obeležite krug sa sve 4 strane testa, odseći rednjeve da bi bilo testo ravno.

Od kruga iseći prema spolja po sredini i u ćoškovima. Na kraju loptica zaseći testo. Od odsečenog dela po dva testa uviti i staviti na sredinu hleba.

Loptice uvrnuti na jednoj strani i ivice podvući u rasečen deo. Prebaciti sa papirom u tepsiju i premazati margarinom i posuti susamom i semenom lana.

Staviti da narasta dok se rerna ne ugreje.

Peći na 180 stepeni 30 minuta.

Milica Živković

PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.