nisam znao
nisam znao šta je ljubav
dok nisam sedeo u čekaonici punoj uplakanih ljudi
čekajući tebe. nisam znao koliko mogu da volim dok nisam primio poziv preko kog mi javiše da si tamo. nisam znao gde mi je srce dok me to isto nije zabolelo od pomisli da ću te izgubiti. nisam znao koliko si posebna dok nisam počeo tebe tražiti u svim drugim ženama koje nemaju ništa tvoje. ni kosu ni oči ni usne ni pegicu u levoj šarenici ni obrve koje su večito posvađane i svaka dlaka vodi svoju politiku. nemaju one ni tu vatrenu osobnost i ne pričaju pet jezika - pomalo ne vole kišu ili se samo pretvaraju da je vole. ne žele da me uče plesati valcer i nijedna me nije pitala za dozvolu da mi našminka trepavice i nijedna mi nije poljubila oči. one mi nisu pevale na uvo i nisu me zvale "samo na dva minuta" i nisu želele da se nađemo u prolazu kod kafića. ti si jedina mrzela da se držimo za ruke pila pivo s mnom učila me da budem bolji čovek molila me da pričam s ocem da zagrlim majku i da oprostim bratu. nikad ti nije bilo malo ičega, osim vremena s mnom nisi se žalila kad mi se ne izlazi nisi me terala da zaboravim ortake nisi želela da prestanem ići u klubove. nisam znao šta je ljubav dok nisam shvatio da možda više neću videti poludele kovrdže. nisam znao koliko mogu da volim dok nisam shvatio da te nisam dovoljno puta poljubio. nisam znao gde mi je srce dok nije ludo zaigralo misleći da si me napustila. i nisam znao da verujem u Boga dok ga nisam molio da ostaneš.
