vrtlog

koji usisava u sebe

baš sve

i ratujemo s njim

mada sanjamo mir

moj otac pio je vino noću

i molio je zore

da mu kažu gde si nestala

dok si mu bila

pred očima

kakva tragedija, pomislićeš

strah od okeana je strah od života.

da li smeš

da se zakuneš

u hrabrost

koja nam svima

nedostaje?

samo retki to mogu

ja imam sindrom uljeza

pod reflektorima

(u samoći smo svi veliki)

to je valjda

ljudska priroda.

da mogu zagrliti

djevojčicu kakva sam bila

i reći joj da ne mora uvijek biti

toliko jaka i da "bolje sutra" nije varka

za budale,

voljela bih je zagrliti

najsnažnije

i reći joj da će živjeti uz more,

da ljubav neće boljeti,

da mi je žao što je rano odrasla,

ali da će u ostatku života

imati priliku biti dijete.

Kilometre ćemo ostaviti iza nas

onog trenutka

kad budeš dovoljno

hrabar

da se boriš

za ono do čega ti je stalo

i ne možeš me ubediti

da čovek nije spreman na sve

kada ludo voli.