#hocu

“Sve se može kad se hoće” - zvuči kao fraza, ali je istina koja kao hladan tuš deluje na sve izgovore koje smo sposobni da smislimo. Nosim bebu u marami, spremam ručak, pa čitam neki rad kako bih mogla da napišem svoj rad u budućnosti. Sve se može kad se - hoće. Možda bi trebalo da razmislim onda ne šta želim, jer želje su beskonačne i uvek ih ima, a vrlo često je lepše kada ostanu samo u mašti, nego šta je ono što hoću. To ‘hoću’ sadrži u sebi pravac, volju, cilj i jasno usmerenje na to čemu se treba posvetiti i na čemu treba raditi. ‘Hoću’ sadrži fokus. Nošeni željama plutamo po površini nikada ne ponirući u dubinu, jer dubine se plašimo. Zato kada ‘želimo’ zamišljamo šta će biti za 5, 10, 20 godina i žalimo što smo tako daleko od toga. I to žaljenje - jer sada nema dovoljno novca, jer sada nema dovoljno vremena, jer sada nema pomoći koja nam je potrebna - čini da se prepuštamo plutanju za koje su odgovorni i vetar, i morske struje, a nikada mi sami.

Nemoj mi nikad rec da nemogu.