#bromazepam

Nocas sam imala najintenzivniji napad do sada. Dok sam pokusavala da zaspem pored muza koji je hrkao u stilu "sto je zivot lep", misli su mi letele beskonacno/h. Preispitivanje nekih odluka, postavljanje pitanja kao sto je kako moj poslodavac kupuje stan sa terasom od 30kvm, a moj stan je 28kvm i nema terasu. I nije moj, podstanar sam. I ne radi mi bojler vec 8 dana. Da li da trazim od mame da mi da kutiju bromazepama? Ako sad pocnem sa njima, sta ce biti sa mnom kad rodim? Kako cu se nositi sa sobom ako me uhvati i postporodjajna depresija na ovu postojecu? Zatim dolazi do suicidnih misli. I dok razmisljam kada to da uradim, zelim samo da odem kod mame jer je kod mame najsigurnije, da se skupim u mraku sobe i placem. Svadjale bismo se, znam. I onda ja shvatim da ona to ne bi podnela. I tad ostajem bez vazduha. Gutajuci suze, pokusavam da dodjem do daha. Muz se budi, kroz san me pita sta mi je. "Nije nista, samo ti spavaj, sve je okej". Ustajem iz kreveta i odlazim u kupatilo, vristim u peskir da me ne bi cuo. Zatim palim cigaru pa odlazim u krevet, prilazim njemu sto blize jer mi je potreban dodir.