#beč

„Nebeske lestvice“ na bečkoj katedrali simbol nade

Na katedrali sv. Stefana u centru Beča veče pred Uskrs zasijaće prave merdevine usmerene ka nebu. Umetnička instalacija „Nebeske lestvice“ umetnice Bili Taner (Billi Thanner) sastoji se od svetlećih merdevina koje se pružaju iznad krstionice katedrale, kroz svod sve do samog vrha južnog tornja. Nebeske lestvice „simbolišu uspon i silazak između neba i zemlje“ i bazira se na biblijskoj priči iz Starog testamenta. Jakov koji beži, u snu vidi lestvice koje se pružaju od zemlje do neba, i na kojima se penju i spuštaju anđeli. Bog mu je obećao spasenje, budućnost, nadu i blagoslov za njega i njegovu porodicu.

„Čovek često na mnoge načine ide iznad svojih mogućnosti ispunjavajući svoj životni smisao“, kaže Taner o značenju svog dela. „Nebeske lestvice su predstavljene kao merdevine smisla, toliko dugo dok ne prepoznamo da je najdonja lestvica ista kao i najgornja. Za mene to znači da živimo život na različitim nivoima i stupnjevima“, objašnjava bečka umetnica Taner.

Prečage na merdevinama predstavljaju vrline. Polazeći od ove lestvice iz Starog zaveta u hrišćanskoj spiritualnosti lično stremljenje čoveka ka Bogu poredi se sa lestvicom ili stepenicama ka raju. Taj put ka nebu vodi preko stepenica koje simbolišu vrline. Sa svakom sledećom prečagom ostavljaju se ovozemaljske egoističke potrebe da bi se doživela blizina Boga.

U ovim izazovnim vremenima ova iluminacija predstavlja tri božanske vrline - nadu, veru i ljubav.      

Simbolične lestvice biće obasjane u subotu pred Uskrs u 21 sat i svetleće svake noći do 31. maja.

Klimtova „Dama sa lepezom“ posle sto godina opet u Beču

Jedna od dve poslednje skoro dovršene slike Gustava Klimta „Dama sa lepezom“ biće izložena u muzeju Gornji Belvedere od 25. marta 2021. do 13. februara 2022. godine. U okviru prvog dela izložbe biće prikazana „Dama sa lepezom“ zajedno sa drugim nedovršenim ostvarenjima umetnika, dok je drugi deo izložbe posvećen uticaju japanske i kineske umetnosti na Klimtova kasnija dela. Drugi deo postavke biće otvoren početkom oktobra.

Pretpostavlja se da slika predstavlja jedan od Klimtovih modela koje je koristio za portrete, a ne poznatu damu iz tadašnjeg bečkog društva koje je Klimt često slikao. Prema najnovijim saznanjima „Dama sa lepezom“ je poslednji put javno izložena u Beču 1920. godine kao pozajmica industrijalca Ervina Belera. Od 20-ih godina 20. veka nalazi se u vlasništvu porodice Beler u Švajcarskoj. Austrijski kolekcionar Rudolf Leopold je verovatno kupio sliku 50-ih godina prošlog veka. Početkom 90-ih godina slika se pojavljuje u SAD gde je prodata u aukcijskoj kući „Sotheby's“ za 9,3 miliona evra. Vlasti su tada vodile istragu protiv nepoznatih lica za nezakonit izvoz slike, ali je proces obustavljen zbog nemogućnosti da se otkriju odgovorna lica. Iako sadašnji vlasnik nije bio upoznat sa istorijom vlasništva slike, ovakve pravne okolnosti su sprečavale da delo bude izloženo u Austriji. Da bi slika bila deo izložbe u muzeju Gornji Belvdere Austrija je odobrila imunitet za vreme trajanja izložbe.

„Navodno je „Dama sa lepezom“ još bila na štafelaju kada je Gustav Klimt umro. Ona umetnički i simbolički predstavlja njegovu poslednju stvaralačku fazu. Drago mi je što je država odobrenjem privremenog imuniteta, doprinela tome da se slika nakon toliko godina javno prikaže u Austriji i bude dostupna široj javnosti“, izjavila je Andrea Majer austrijska državna sekretarka za kulturu.

Fotografije:

Foto 1-2: © Belvedere, Wien, Foto: Markus Guschelbauer

Kada stignem u neki grad, ne tražim Costa Coffee i McDonald’s, već odem tamo gde se stvarala istorija. Ovo što sledi sam iskusio na Freudovom prozoru, u njegovoj ordinaciji i kući u Beču. Zamislite da stojite na mestu gde je Freud svakodnevno posmatrao svoj vrt. Prozor koji je promenio svet. Pogled koji je promenio svet. Toliko običan, a toliko veličanstven. Tu je proveo gotovo pola veka, od…

Beč: da li je umetnost blagotvorna i kako razlikovati kič od umetnosti?

Posmatranje „Betovenovog friza“ slikara Gustava Klimta pozitivno utiče na raspoloženje – posebno kada istovremeno svira Deveta simfonija Ludviga van Betovena. To je pokazalo istraživanje koje su sproveli psiholozi Bečkog univerziteta.

„Betovenov friz“ jedno je od glavnih dela Gustava Klimta i smatra se jednim od vrhunskih radova bečkog Jugendstila. Tema friza odnosi se na Vagnerovu (Rihard Vagner) interpretaciju Devete simfonije. Tri oslikana zida u suterenu zgrade Bečke secesije čine povezanu priču koja predstavlja ljudsku čežnju za srećom.

Za studiju istraživačkog tima pod vođstvom Helmuta Ledera sa Fakulteta za psihologiju u Beču, posetioci su pozvani da posmatraju friz dok slušaju muziku koja je inspirisala ovo umetničko delo - Betovenovu Devetu.

Ishod istraživanja upoređen je sa ishodom grupe ljudi koji nisu slušali muziku tokom posmatranja friza. Rezultat: uz muziku se povećava uživanje u umetnosti, a stres se smanjuje. „Ovde se stvara nešto što ljude čini srećnim i uzdiže ih“, kaže Leder.

Razlikovanje između kiča i umetnosti

„Kada se stimulišu dva čula, na estetski, umetnički način, to još više pojačava estetsko iskustvo. Takođe smanjuje anksioznost ili brigu. To je poznato iz opere, kada se vizuelni i plesački momenat uklapa sa muzikom, to može dovesti do ekstatičnog doživljaja,“ kaže Leder. Istraživački tim takođe je utvrdio da je kratka poseta muzeju od 14,3 minuta kod svih posetilaca, nezavisno od muzike, smanjila strahove, stres i negativno raspoloženje. „Umetnost svakako ima potencijal da nam čini dobro, ali estetika ima pritom značajnu ulogu. „Želja mnogih istraživača je da mogu da potvrde da je umetnost blagotvorna, ali još uvek postoji premalo istraživanja koja bi to potkrepila“, objašnjava Leder.

Na primer, trebalo bi razlikovati između kiča i umetnosti: „Kič može brzo izazvati pozitivne emocije, kao što je lep prikaz mačke, i prava estetika, koja ide dublje. Bitan sastojak osećaja da nam umetnost čini dobro je da imam osećaj da mi se prenosi nešto što može biti značajno za mene“, dodaje Leder. Rezultati istraživanja, objavljeni u stručnom časopisu „APA PsycArticles“, mogu se proveriti putem sopstvenog eksperimenta – uz slušalice koje obezbeđuje muzej.